АКТИВНОСТИ СИНДИКАТА ТЕЛЕКОМА „СРБИЈА“ У 2016. ГОДИНИ

Имајући у виду да је основни и најбитнији циљ у 2015. години било стопирање продаје „Телеком Србија“ а.д. и да је највише активности спровођено у том циљу, у 2016. години представници Синдиката Телекома „Србија“ су у складу са Планом рада спроводили активности у правцу побољшања услова рада и социјално-економског положаја запослених. У склопу тих активности највише времена и напора је уложено у активности око зарада и других примања запослених, па је предузето низ корака у циљу спречавања примењивања Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава („Сл. гласник РС“ бр.116/2014) на „Телеком Србија“ а.д.. У том смислу упућено је више дописа и отворених писама представницима Владе Републике Србије, којим се тражи да се на „Телеком Србија“ а.д. не примењује смањење зарада и измени закон, а то је тражено и на свим састанцима које смо одржали са представницима Владе и пословодства „Телеком Србија“ а.д..

На последњем састанку одржаном 22.09.2016. године са представницима пословодства председник Синдиката је са својим сарадницима поновио оно што је рекао и на Надзорном одбору а то је да је запослене „Телеком Србија“ а.д. Београд неправедно „закачио“ Закон о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава, којим су запосленима умањене зараде за 10% и додао да од пословодства Друштва захтева да пронађе начин да се запосленима врати 10% од зараде. Обавестио је представнике пословодства да је на састанку који је одржан у Влади Републике Србије коме је, поред господина Жељка Сертића, министра привреде, господина Расима Љајића, министра трговине, туризма и телекомуникација, присуствовао и он лично, државни секретар у Министарству финансија Републике Србије рекла да се по важећем Закону о порезу на доходак грађана, зараде не могу дупло опорезивати. Нагласио је да су бруто зараде запослених већ опорезоване, тиме што су одузети доприноси за пензијско-инвалидско осигурање, доприноси за здравствено осигурање, доприноси за осигурање за случај незапослености и порез на зараде и да је незаконито и противуставно да се нето зараде опорезују за још 10%. Такође је речено да у свету не постоји земља где се запосленима опорезује и бруто и нето зарада и додао да је Конфедерација слободних синдиката упутила Уставном суду иницијативу за оцену уставности овог закона, међутим Уставни суд се и даље не оглашава нити покреће поступак по тој иницијативи. Овакво стање у Друштву не може дуго да опстане, имајући у виду чињеницу да „Телеком Србија“ а.д. Београд добро послује, а да зараде запослених остају на истом нивоу. Наведено је да је велики број запослених узело кредите, углавном у EUR-има, а поједини и у швајцарским францима (CHF), не рачунајући да ће им зараде бити смањене и да се налазе у врло незавидном положају. Истакао је да је фискални савет у Анализи текућих фискалних кретања у 2016. години у поглављу који говори о томе да ли је законско умањење зарада спроведено у јавним предузећима у 2015. години навео да је Телеком Србија а.д. једно од предузећа у којем је најдоследније спроведено умањење као и да су у анализу укључили и Телеком који формално није јавно предузеће, али и за њега важе законске одредбе умањења зарада. Представници нашег Синдиката су указали на то да нови систем зарада не сме да подразумева смањење основних зарада и да треба предвидети додатну масу за варијабилни део зараде који би се увео новим системом зарада. У последњих 10 година се није десило да проценат који се од укупног прихода издваја за зараде, падне испод 10%, а да је сада постигнут „историјски минимум“ који износи нешто преко 9%. Зараде нису повећаване већ четири године, а још су додатно смањене за 10% и то од нето зараде.

Већ годинама уназад тражимо да се запосленима обезбеде адекватни износи за топли оброк и регрес од којих ће себи моћи да обезбеде пристојан оброк за време рада као и одлазак на одмор, што смо тражили и на последњем састанку и навели да се не може више толерисати такав однос према запосленима.

Наш став је да, као репрезентативни синдикат, треба да будемо укључени у сва питања која се тичу положаја запослених и оцене радног учинка, па смо тако истицали да треба да будемо укључени у процес доношења методологије оцењивања радног учинка запослених и да својим учешћем допринесемо доношењу што квалитетније и реалније методологије, као и да је такав поступак доношења методологије утврђен и Колективним уговором.

Узимајући у обзир чињеницу да Колективни уговор истиче почетком наредне године тражили смо продужење истог на минимум две године трајања.

У претходном периоду континуирано указујемо на функционисање компаније и то да по Извршним јединицама постоји доста проблема који се не решавају. Један од главних проблема је недостатак броја извршилаца на пословима Монтера и Техничара о коме се прича само по кулоарима Извршних јединица, али се ти проблеми не потенцирају пред Извршним директорима. Поражавајуће је да Извршни одбор директора нема реалну слику стања по Извршним јединицама. Такође постоје проблеми са временом отклањања сметњи јер се по две па чак и три недеље чекају извођачи да изврше монтажу стубова. Са свим овим проблемима смо упознали пословодство и Извршног директора за технику, а то је, између осталог, била тема и састанка који смо одржали са представницима Удружења монтера за телекомуникациону мрежу Србије.

Од тренутка када су службена возила престала да се каско осигуравају, тражили смо да се издвоји неки фонд, из кога би се користила финансијска средства за поправке на службеним возилима за штете које запослени нису намерно начинили. Стално истичемо да су све већи проблеми око трошкова поправке службених аутомобила (насталих услед саобраћајних незгода и сл.), које због непостојања каско осигурања за сва возила у власништву Друштва, морају да сносе запослени који их користе, што доводи до све чешћег „протеста“ запослених, који се огледа у томе да запослени не желе да користе службене аутомобиле, што утиче и на функционисање компаније.

Поред свега наведеног тражили смо да се врати спортска рекреација запослених и спортска такмичења, јер се кроз такве активности запослени повезују између себе и стварају приснији однос и према компанији у којој раде.

У октобру месецу 2016. године председник Синдиката је изабран за члана Извршног одбора Еурофедопа (европске синдикалне централе која окупља запослене у јавном сектору), што сматрамо да је велика част за наш Синдикат и прилика да на једном вишем нивоу, у Бриселу кроз рад Извршног одбора Еурофедопа, наставимо своје активности на очувању радно-социјалног статуса запослених наших чланова.

Синдикат Телекома „Србија“ ће наставити да спроводи наведене и многе друге активности које овде нисмо навели и да у контакту са министарствима и пословодством истиче своје захтеве, иако се стиче утисак да ни представници Владе Републике Србије ни представници пословодства немају слуха за ове проблеме. Ако се тако настави бићемо принуђени да радикализујемо своје активности да би заштитили права и материјални положај запослених.

Обраћање председника Синдиката Телекома „Србија“ и члана Председништва КСС Мирослава Јоксимовића на Конгресу Конфедерације слободних синдиката (КСС) након говора министра Александра Вулина