Преносимо са интернет страна :

ЗАШТО ТЕЛЕКОМ НЕ ТРЕБА ПРОДАТИ

„Телеком” је лидер на тржишту телекомуникација у Србији, по укупном приходу је на четвртом, а по оствареној добити на другом месту у Србији, односно на шестом месту међу 17 телекомуникационих компанија централне Европе

Аутор: Љубодраг Савић

Професор на Економском факултету у Београду

четвртак, 26.11.2015. у 08:15

Незадовољна висином цене коју је понудило шест потенцијалних купаца српског „Телекома”, Влада Србије је упутила захтев да они поправе своје понуде. Пре коначне одлуке, требало би питати грађане да ли уопште треба продавати најбољу српску компанију. Не знам шта мисли већинска Србија, али здраворазумски посматрано, никада не треба продавати предузеће које и у условима вишедеценијског веома лошег партијског управљања, огромног вишка запослених радника и немилосрдне тржишне конкуренције остварује врло висок профит.

Пре него што донесе коначну одлуку, од Владе Србије се очекује да барем озбиљно размисли о чињеницама, које врло убедљиво потврђују став да „Телеком” не би требало продавати.

У вишедеценијском процесу приватизације, већина грађана Србије није имала среће и користи. На прсте две руке могу се набројати успешне приватизације. Много је више оних других. Приватизација је уништила српску индустрију и привреду и више стотина хиљада радника оставила без посла. Дуго ћемо лечити ране, а требаће нам неколико деценија да с тренутним стопама раста достигнемо ниво индустријске производње и БДП-а из веома далеке 1990. године.

Влада Слободана Милошевића у условима спољних санкција наметнутих Србији, продала је мањински пакет „Телекома” од 49 одсто за 1,568 милијарди марака. Петооктобарске власти најпре су откупиле италијански пакет од 29 процената, а за куповину преосталих 20 одсто акција „Телекома” од Грка још се исплаћује кредит. Јуна 2007. српски „Телеком” је за 646 милиона евра купио 65 одсто „Мтела” из Бањалуке. Осим тога, у стопостотном власништву „Телекома” су и „Телус” а. д. из Београда, „ФиберНет” д. о. о. из Подгорице и ТС:НЕТ Б.В. из Амстердама. „Телеком” има већинско власништво (51 одсто) у „Мтелу” д. о. о. из Подгорице и ХД–ВИН-у д. о. о. из Београда, као и власништво од 55,78 одсто Дунав банке из Београда.

Из свих ових чињеница могло би се закључити да у протекле две деценије српске владе нису имале јасну стратегију у вези са власничким статусом „Телекома” и да су се понашале у складу с тренутном ситуацијом, односно с тешкоћама у којима су се налазиле. Да ли се и актуелна влада, притиснута огромним проблемима у јавним финансијама, понаша исто? Питање статуса стратешки важних српских предузећа подразумева много озбиљнији и одговорнији однос власти. А „Телеком” по много чему чини кичму српске привреде.

У 2013. години у области телекомуникација стварало се скоро пет одсто нашег БДП-а. Од 1,6 милијарди евра прихода, 878 милиона евра реализовано је у мобилној телефонији. Те године било је 9,2 милиона корисника мобилних телефона, 5,7 милиона интернет претплатника, 2,9 милиона фиксних линија и 1,5 милиона претплатника КДС-а. Укупан приход „Телекома” износио је 86,5 милијарди динара, „Теленора” 42,4 милијарде динара, „ВИП мобила” 22,6 милијарди динара и СББ-а 14,2 милијарде динара. „Телеком” је учествовао са више од половине (52 одсто) у укупним приходима четири највећа телекомуникациона оператора. Добит „Телекома” износила је 15,3 милијарде динара (58 одсто), „Теленора” 11,1 милијарду динара (42 процента), док „ВИП мобил” и СББ нису имали добит. Од укупно 24,3 милијарде динара инвестиција, „Телеком” је инвестирао 55 одсто, односно 13,3 милијарде динара, „Теленор” 3,3 милијарде динара, „ВИП мобил” 2,3 милијарде динара, а СББ 5,4 милијарде динара. Инвестиције „Телекома” биле су за 2,4 пута веће од инвестиција „Теленора” и „ВИП мобила” заједно.

Српско тржиште телекомуникација карактерише потпуна либерализација, смањење саобраћаја фиксне и раст саобраћаја мобилне телефоније, као и смањење издатака за телекомуникационе услуге. „Телеком” је имао највише корисника мобилне телефоније (45 одсто), док је „Теленор” имао највеће учешће у приходу од мобилне телефоније (41 проценат). У 2013. години у „Телекому” је било запослено укупно 13.239 радника, а у „Телекому Србија” 9.088 радника. Акцијски капитал износио је 143 милијарде динара, дуг 50,3 милијарде динара, а стопа нето добити била је 13,1 одсто.

Зашто не треба приватизовати „Телеком”? Зато што је лидер на тржишту телекомуникација у Србији. Зато што обезбеђује сигурне и за српске прилике високе плате за запослене. Зато што је по укупном приходу на четвртом, а по оствареној добити на другом месту у Србији, односно на шестом месту међу 17 телекомуникационих компанија централне Европе. Зато што обезбеђује раст БДП-а, висок и уредан прилив у српски буџет. Зато што инвестира много више од осталих телекомуникационих оператора. Зато што утиче на развој других српских предузећа, научних институција и високообразовних институција. Зато што би сектор телекомуникација скоро у потпуности држали странци, а они се, уместо оштре конкурентске борбе, најчешће веома ефикасно договарају (пример српских банака). Зато што би страни власник радикално смањио број запослених и њихове плате, као и реалну вредност остварене добити, што би „десетковало” уплате „Телекома” у буџет Србије. Зато што је сектор телекомуникација високопрофитабилан, због чега и у наредном периоду треба очекивати добро пословање „Телекома”. Зато што Србија треба да се бави технолошки напредним делатностима, а не само примарном производњом, у којој су плате запослених и профити веома ниски и нестабилни. Зато што би страни власник изместио неке секторе (развој) у своје филијале у другим земљама. Зато што би нормативе рада и цене услуга повећао до максималне границе могућих. Зато што се дугорочни циљеви развоја „Телекома”, државе и друштва и приватног власника углавном не поклапају.

Да би „Телеком” дугорочно био профитабилан, шта треба да уради Влада Србије?

Да, као већински власник, дефинише дугорочне циљеве развоја „Телекома”. Да управљање „Телекомом” препусти професионалном и потпуно независном менаџменту. Да ново руководство изврши рационализацију свих трошкова. Да се број запослених рапидно смањи, користећи нормативе рада конкурентских компанија. Да се из будућих профита обезбеде потребне инвестиције за несметан технолошки развој компаније.

(Извор: Политика интернет издање)