БЕЗ АРГУМЕНАТА ЗА ПРОДАЈУ ТЕЛЕКОМА

Милош Обрадовић

петак, 08. мај 2015 16:14

Стручњаци из области телекомуникација, инжењери и економисти, синдикалци и кооперанти тврде да продаја Телекома Србија није оправдана ни са економског ни са инжењерског, а ни са образовног и безбедносног становништа

(фото, Трибина, "Телеком данас и сутра", за говорницом проф. др Бранко Ковачевић, председник АИНС)

Да ли треба продати компанију која је лидер на тржишту телекомуникација и која доноси велики профит? Ако се прода, шта са парама, да ли их инвестирати у нешто мање добро од компаније коју имамо сада? Да ли државна компанија може да прати технолошки напредак конкуренције и да ли може да опстане на глобалном тржишту? Да ли државно власништво може бити ефикасно и да ли уопште држава треба да буде власник предузећа или је само извор корупције?

На скупу који су организовали Академија инжењерских наука Србије (АИНС), Електротехнички факултет (ЕТФ) и Министарство привреде „Телеком данас и сутра“ стручњаци из области телекомуникација, инжењери и економисти, синдикалци и кооперанти покушали су да одговоре на ова питања и изгледа да су једногласни у оцени да продаја Телекома Србија није оправдана ни са економског, ни са инжењерског а ни са образовног и, посебно, безбедносног становништа.

Мишљење из владе

Државни секретар у Министарству привреде Милош Петровић, био је једини у сали Грађевинског факултета који није био убеђен да Телеком не треба продавати, уз ограду да још није донета одлука о приватизацији и да се чека мишљење приватизационог саветника француске консултантске фирме “Лазард”. Он је истакао да Влада неће преко ноћи донети одлуку и да ће сагледати све чињенице и да је баш због тога инициран скуп са стручном јавношћу, али и да је Телеком неспорно добра фирма данас, али “шта ће бити за пет година, да ли ће моћи да издржи трку са светским аждајама. Можда је боље, као у неким другим земљама, да се задржи мањи удео који ће после вредети више него цела компанија сада”.

Петровић се сложио да је Телеком профитабилан данас, “али биланси стања и успеха су једна страна медаље, а када ревизор сними право стање ствари онда се види колико сте јаки. Фирме имају често велика потраживања, али су она ненаплатива. Или имају велике залихе у билансима, али су оне безвредне у стварности. Тада токови готовине нису добри, а фирма има проблем са ликвидношћу и не може даље да послује”, скренуо је пажњу Петровић, додајући да приватизација није прошла добро код нас и да се сада ради на сређивању институционалног оквира да би се привреда опоравила и да би живела од свог рада.

Телеком - највећи инвеститор

Предраг Петровић, члан Академије инжењерских наука Србије истакао је стратешки значај инфраструктуре, телефонских централа, оптичке мреже и мрежа за фиксну и мобилну телефонију, који се налазе у Телекому, као и чињеницу да се та инфраструктура гради од 1883. године када је пуштена прва телефонска линија у Србији и да су мрежу градиле егенрације грађана Србије.

Један од најчешћих аргумената за приватизацију Телекома који се може чути у јавности је да он не може да инвестира довољно како би пратио конкуренцију. Ако се погледа износ инвестиција Телекома претходних година, наспрам осталих телеком оператора у Србији, ова тврдња нема много смисла. У 2013. години Телеком је инвестирао 18,8 милијарди динара, од тога 5,25 милијарди у инфраструктуру а остало у техничке инвестиције, развој оптичке мреже и интернет услуга. У 2013. години (за коју су доступни подаци, с обзиром да још није објављен финансијски извештај за 2014.) Телеком је инвестирао 2,5 пута више од СББ-а, четири пута више од Теленора и пет пута више од ВИП-а. Према анализи Александре Смиљанић, професора на ЕТФ и некадашње министарке телекомуникација, у последњих 10 година Телеком Србија је инвестирао 10 пута више од Телекома Хрватске који је 2001. године купио Дојче телеком, мада ове две компаније (у Србији и у Хрватској) имају приближно исте приходе.

Када говоримо о Телекому Србија често се мисли само на матичну компанију која ради у Србији. Међутим, са власништвом од 65 одсто у Телекому Српске и 83 одсто у црногорском мобилном оператеру М:тел и још четири зависна друштва, Телеком је регионални лидер. Телеком је 2006. године за 646 милиона евра купио Телеком Српске, а 2011. године је за 380 милиона евра откупио 20 одсто својих акција од грчког ОТЕ-а.

Према речима Петровића 2016. године се завршава отплата кредита. Александра Смиљанић процењује да ће након тога профит Телекома бити на нивоу 37 милијарди динара годишње. У случају продаје компаније страни власник ће тај новац, вероватно, изнети из земље а тај износ је на нивоу 60.000 бруто годишњих плата у Србији.

“Продаја Телекома значи 60.000 радних места мање не рачунајући све оне који добију отказ у Телекому и запослене у фирмама које су добављачи и кооперанти Телекома а које ће остати без посла”, поручила је Смиљанић.

“Већина грађана и стручњака разуме да не треба продати Телеком, али свака нова власт покушава да га прода, верујем због полтичких притисака купаца. Уместо тога, држава треба да искористи Телеком Србија да развије домаће ИТ тржиште, да домаће фирме добију референце у послу са Телекомом са којима ће после моћи да извозе у иностранство”, сматра она.

Без стратегије

Када се размишља о приватизацији Телекома треба прво анализирати ефекте претходних приватизација. Љубодраг Савић, професор на економском факултету у Београду истакао је да од 2002. до 2015. године продато 2.442 предузећа за свега 2,57 милијарди евра, уз обећање да ће се инвестирати око милијарду евра.

Он је подсетио и на прву приватизацију Телекома, односно продају 49 одсто 1997. године за 1,57 милијарди марака (750 милиона долара) и касније на реоткуп 29 одсто 2002. године од италијанског СТЕТ-а и 2011. 20 одсто од грчког ОТЕ-а.

“Из прве приватизације Телекома види се да две деценије не постоји јасна стратегија о приватизацији Телекома. Прво се продаје, па се откупљује. Све владе се понашају у складу са тренутним потешкоћама”, рекао је Савић.

Тржиште телекомуникација тренутно карактерише потпуна либерализација, смањење фиксног и раст мобилног саобраћаја, као и смањење потрошње грађана за телекомуниакционе услуге. Приход Телекома од фиксне телефоније је стабилан или благо пада последњих пет година, док приходи од мобилне расту са 827 милиона евра 2009. на 878 милиона евра 2013. године, али раст оствареног саобраћаја у минутима је далеко већи и износио је око 50 одсто. Како истиче Савић, Телеком је смањио и учешће у укупнопм броју мобилних корисника са 59,7 одсто 2009. на 44,8 одсто 2013. године, а у приходу од мобилне телефоније смањен је удео Телекома са 50,7 на 37 одсто и ту је лидер Теленор са 41 одсто удела у приходима од мобилне телефоније. У сектору медијских садржаја доминантан играч је СББ.

Ипак, на тржишту вредном око 1,6 милијарди евра, Телеком доминира са учешћем од две трећине.

Савић је указао и на прилично висок дуг Телекома од 50 милијарди динара на крају 2013. године, који је ипак смањен са 67 милијарди колико је био на почетку те године. У истој години дугорочне обавезе су смањене са око 60 на 34,6 милијарди динара.

Фама о управљању

“Телеком је по приходу четврта компанија у Србији, по добити друга. Телеком не треба продавати зато што је лидер на тржишту телекомуникација, зато што инвестира више него сви остали конкуренти, а у случају продаје лако би уместо оштре конкуренције могло доћи до договора, као што у банкарском сектору имамо 29 банака, а највише каматне стопе. Србија треба да се бави технолошки напредним делатностима, а не само примарним делатностима, као што је пољопривреда. Осим тога, дугорочни циљеви приватног власника често нису исти као циљеви државе и друштва”, оценио је Савић, препоручујући да се економска струка слаже да за ефикасност предузећа није важан облик власништва већ начин управљања. Према његовим речима, Телекому треба професионални менаџмент, али треба пратити и тржишне услове и смањити број запослених, као и обезбедити адекватан ниво инвестиција, потребан за технолошки развој компаније.

Миодраг Поповић, проректор Београдског универзитета и члан Националног савета за високо образовање скренуо је пажњу на изјаве у медијима како ће се новац од продаје Телекома трошити на пољопривреду, путеве или враћање дугова.

“Телекомуниакционе услуге су међу најпрофитабилнијим у свету. Да ли смо толико богати да извлачимо паре из профитабилних делатности и инвестирамо у пољопривреду или у путеве где држава добија дивиденде тек за 15 година. Такође је фама да смо неспособни да управљамо фирмом. Доказ за супротно су наши људи који оду у иностранство и постају успешни. Они осим знања имају и одрешене руке да га уоптребе, а то код нас није случај. Професионални менаџмент може сасвим успешно да води Телеком Србија”, поручио је Поповић.

Сличну поруку је послао и Драган Ковачевић, директор института Ирител који ради за Телеком.

“Нека се власник, односно држава одрекне непринципијеног утицаја на менаџмент и свима ће бити боље. Власник поставља циљеве, а менаџмент их испуњава, ако то не може - власник га мења”, јасан је Ковачевић.

Привредни значај

Он је описао и практично колико је важно за домаће фирме да имају тако великог партнера код ког могу да стичу референце. Према његовим речима, тренутно трају преговори о испоруци опреме за страну компанију чији је услов био да погледа како та опрема ради у Телекому коме су је раније продали. С друге стране, када су ишли на преговоре са грчком електропривредом критеријум који их је елиминисао био је тај што нису радили за ЕПС.

С друге стране како истиче Ковачевић, када су нудили опрему ВИП-у речено им је да се то набавља у Бечу, а у Теленору - да је листа добављача закључена. Закључак је да без домаће велике компаније цео сектор малих фирми које раде за њу неће моћи да стиче референце и извози у иностранство.

Мирослав Јоксимовић, председник синдиката Телекома Србија приметио је да нико од министара не зна шта ће бити са Телекомом.

“Са ким смо год од министара разговарали, ни Вулин ни Сертић, не знају да ли ће бити продаје или неће. Сви се позивају на приватизационог саветника али одлуку да ли да се прода или не мора да донесе Влада Србије. Телеком је у име државе платио за 20 одсто акција ОТЕ, а сада чак и сам плаћа приватизационог саветника “Лазарда”, приметио је Јоксимовић.

Да ли је барем цена важна?

Поставља се и питање цене Телекома, јер данас су цене компанија за трећину мање него пре кризе. Приликом покушаја продаје 2011. године Телеком Аустрије је понудио 1,1 милијарду евра за 51 одсто. Сада ако држава хоће да прода свих 72,5 одсто (а не 78 одсто, јер се 20 одсто акција Телекома дели између државе, грађана и запослених) по понуђеној цени из 2011. то би износило 1,6 милијарди евра.

“Пре продаје 2011. године процена вредности Телекома Србија била је 2,45 милијарди евра, а према тој процени 72,5 одсто акција би вредело 1,9 милијарди евра. Не верујем да се то може добити. Моја процена је да ће стићи понуда од 1,2-1,3 милијарде евра. Једино ако државу не занима цена, већ само хоће да прода Телеком. Посебна прича су специјалне везе. Чак и специјалне везе бивших република СФРЈ пролазе кроз Телеком. Ко прода специјалне везе, уз земљиште и ЕПС даје државност Србије”, поручио је Јоксимовић.

Братислав Лазић, председник Самосталног синдиката Телекома Србије подсетио је на претходни покушај приватизације из 2010. и 2011. године када је тадашња председница Савета за борбу против корупције Верица Бараћ упозоравала на неуставну и незакониту продају Телекома Србија.

“Од тада се ништа није променило. Тадашња опозиција, а садашња влада су тада на основу Устава и закона подносили кривичне пријаве”, подсетио је Лазић уз опомену да је и садашња влада изабрана да поштује Устав и законе, а не да их крши.