ОБРАЋАЊЕ ПРЕДСЕДНИКА СИНДИКАТА ТЕЛЕКОМА „СРБИЈА“ ЗАПОСЛЕНИМА

Поштоване колеге, чланови Синдиката Телекома „Србија“, представници Вашег синдиката и председник Синдиката Телекома „Србија“ лично, жели да Вам се захвали на подршци и поверењу за све што смо до сада постигли заједно.

Обраћам Вам се са жељом да наставимо тако даље, али и да појасним неке наше ставове.

Последњих 15-ак година имали смо јако тежак и турбулентан период, „Период државне транзиције“ који још увек траје, надам се не још задуго. Синдикат је веома активно учествовао у свему што се дешавало у држави Србији, а наравно и у Предузећу. Желимо да спремно одговоримо на све изазове који нам тек предстоје. То можемо да остваримо само ако останемо заједно уверени у свој потенцијал и упорни да што успешније решимо многобројне надолазеће проблеме. А биће их заиста много. Држава улази у реструктурирање комплетне привреде, покушава да изађе из дугогодишње економске кризе и мораће да мења много тога у постојећем законодавству. Мењаће се сигурно Закон о раду, Закон о приватизацији и Закон о стечају, сведоци смо да је то већ покушала да уради одлазећа Влада Србије. Нови Закон о раду, који је промовисао највише тадашњи министар привреде Радуловић, био је јако неповољан по раднике, губили смо многа стечена права, много је повољнији по послодавце, али је ипак, захваљујући константном притиску синдиката (КСС-наша централа), повучен из процедуре, није стигао у Народну Скупштину Србије. Организовањем неколико протеста и разним врстама легитимних притисака на Владу Србије наши репрезентативни синдикати Телекома, заједно са другим синдикатима, који су организовани у централи КСС-а и Српског синдикалног фронта, изазвали су оставку министра привреде Радуловића.

Наставак ове приче очекујемо после предстојећих републичких избора. Сигурни смо да ће било која новоизабрана власт, наставити у истом смеру и да се неће одустати од новог, много неповољнијег по раднике, Закона о раду, то од Србије очекује и Светска банка, ММФ, страни инвеститори, ЕУ, једном речју међународни фактор. Морамо се сви пробудити, време социјалистичког самоуправљања је прошло, на сцени је неолиберални капитализам, у целој Југоисточној Европи. Ми се увек мало разликујемо од осталих држава, па бих га ја назвао „неолиберални социјализам“. Код нас је све обрнуто, социјализам је за домаће капиталисте и стране инвеститоре (који ће имати све погодности, субвенције, јефтино или џабе земљиште, јефтину и стручну радну снагу којој увек могу дати отказ, смањене порезе), а за раднике је неолиберални (биће либерално обесправљени). Све нас чека, сасвим нови систем, који ће бити много суровији, радно место никад више неће бити сигурно. Мораћемо сви заједно да уложимо велики напор, знање и енергију да макар ублажимо све могуће последице које нас очекују у будућности.

Одавно је почео велики притисак на цео јавни сектор (и све је већи), који остатак јавности доживљава као државну баласт, као привилеговани, као богаташки, као превелик (а најмањи је у Европи процентуално, у односу на број становника, 7,4%), као нешто што под хитно треба смањити. Нажалост, могу се очекивати, планови за технолошке вишкове (ми инсистирамо на добровољним одласцима), покушај увођења платних разреда, разне врсте уравниловки, неповећање зарада (реално смањење), незапослени ће бити против запослених, што се већ догађа.

Не би нас изненадило, све говори, да ће се отворити по ко зна који пут, ПРОДАЈА ТЕЛЕКОМА, само је питање времена.

Уверени смо у то.

Против свега овога морамо се борити, а од нас и од наше организованости, упорности и заједништва (масовности), зависи колико ћемо стечених права и радних места сачувати.

Морамо очувати наш Социјални програм.

Због свега овога, позивам све не-чланове синдиката, а њих је око 2000 у Предузећу, да се коначно придруже нашем или другом репрезентативном синдикату (заједно имамо 7000 чланова, плус чланови Телуса) и да не остају и даље по страни и чекају готов исход очекујући да ће баш они бити поштеђени свега што нам се спрема.

Ми смо, до сада, а нико нам то није дао, мукотрпно, годинама уназад, кроз тешке преговоре (као и до пре неки дан) протесте, штрајкове, разне притиске на многобројне Владе и послодавце (који су се мењали), успели да остваримо многа права која, морам рећи, мало ко има у Србији и региону. Имамо додатно пензионо, бесплатне акције, Социјални програм, добровољне одласке, имали смо зараду из добити (до уписа бесплатних акција у Централни регистар), сада имамо стимулативно награђивање (у Колективном уговору), имамо од сад па надаље исплату дивиденди, солидну зараду, респектабилан Колективни уговор, итд. Много тога од остварених права за запослене је на високом нивоу у односу не само на државу Србију, већ и много шире. Све то су својим радом, знањем, упорношћу, великом енергијом и уз помоћ свог чланства остварили, без икакве помоћи било кога са стране, искључиво репрезентативни синдикати „Телекома Србија“. Некад наиђемо на људе из Владе и пословодства, са којима преговарамо, који имају више разумевања за радничку класу, а некад на оне који немају никакво или врло мало разумевање. Све остало је чиста лаж злобника. Знамо које смо притиске искусили на сопственој кожи, некад и претње, лажи о нама, често без могућности демантија, криви смо за све, и кад неко други прекрши закон (КУ). Критикују нас највише они који само чекају било какав исход. Ако је повољан добију без икакве борбе, али и гриже савести исто што и чланови репрезентативних синдиката. У Европи (ЕУ), у коју идемо, радницима који нису чланови синдиката, припада право на основну зараду, сва остала побољшања, која сам набројао, уговара за своје чланове синдикат и само они то добијају, остали ништа. Код нас није још увек тако, па многи калкулишу, да ли је боље бити у синдикату или не. Неки размишљају, верујем и овако: ''што да будем члан синдиката, кад све добијам на тацни и ако нисам члан, не плаћам чланарину (у просеку 700,00 динара месечно штедим), могу да критикујем синдикат до миле воље, бићу бољи са шефом или директором (вероватно и он не воли синдикат), можда добијем награду, пре ћу да напредујем, неће мене нико казнити, нећу ја бити вишак''. Ипак, пракса показује да је до сада највећи број не-синдикалних радника тражио разне помоћи и заштите од репрезентативних синдиката, али тек онда кад дођу у проблем. Истовремено су хтели да се тог дана кад траже заштиту и учлане у синдикат. Врло принципијално, зар не? Наравно, има доста радника који просто нису довољно упућени у рад и значај чланства у репрезентативном синдикату или једноставно нису размишљали о томе.

Има кривице и у раду синдиката, нису сви наши повереници подједнако добри, способни и активни.

Неки су бољи и то се у великој мери одражава на терену и у чланству, најважније је да се информације о нашем раду, проблемима на које наилазимо и о решењима које предлажемо, тачно пренесу свим запосленима.

Не само члановима, већ СВИМ ЗАПОСЛЕНИМА, и они треба да знају шта се догађа, ваљда је интерес синдиката, а и радника, да неки од њих буду наши будући чланови синдиката.

Како ће људи да уђу код нас ако не знају шта ми уствари радимо и који им је интерес.

Хајде да сад заборавимо све, људи, уђите у репрезентативни синдикат док је време, последњи је тренутак. Долази много тешко време, а одлуке ће бити много радикалније него раније. Они који су се исчланили из синдиката зато што одмах у децембру није исплаћено, то што је требало да буде исплаћено, нек а се запитају зашто су се наљутили на синдикат. Имали смо све потписано у Колективном уговору, нисмо ми то прекршили, Извршни одбор директора је једногласно усвојио исплату, десило се да већински акционар није одобрио исплату. Наставили смо даље активности, учинили још већи напор и као и увек дошли до циља. Нисмо ми предузеће нити Влада Србије, нисмо ми то спречили, напротив, заслужни смо да то стоји у Колективном уговору, ми смо испреговарали са пословодством које је наш предлог прихватило.

Неки кажу, ''знали смо да то добијамо'', увек су тако говорили, шта год да је синдикат тешком муком остварио, они су знали.

Ти који су увек знали све унапред, врло често су разне дезинформације ширили по Телекому и прилично нам смањивали преговарачку позицију. А и позицију свих запослених.

Сетите се колико је било лажних исплата, колико је пута Телеком био продат, колико пута је аутсорсована (издвојена из Предузећа) цела приступна мрежа, монтери су сваког пролећа напуштали Предузеће итд.

Не слушајте више те, не знам зашто им више верујете, или ''паметнице'', или трачаре, или злонамерне људе, који случајно или намерно праве велику штету свима нама.

Слушајући њих, Предузеће, сви запослени, а и репрезентативни синдикати трпе штету.

У условима тржишне конкуренције, свака дезинформација, користи се и користиће се против Телекома.

Апсурд, човек каже: ''излазим из синдиката јер нису омогућили исплату''. Ништа не раде синдикати, нисам ништа добио од њих, каже, а написао сам шта је све оно што је синдикат остварио, а није било никад пре, ни у Телекому, а ни у држави Србији. Нећу да причам о разним помоћима, субвенцијама, поклонима за Нову годину, 8. март, бескаматним позајмицама, фонду солидарности.

Предлажем да се убудуће, кад се неко наљути што није добио оно што је хтео од Предузећа (новчана средства), тај неко, исчлани из Предузећа, а не из синдиката. Овде су неки људи побркали лончиће, увек се љуте на синдикат, никад на своје Предузеће (нарочито на надређене, са њима су увек добри), макар не јавно.

Свим члановима нашег репрезентативног синдиката, желим на крају да поручим, да ћемо их максимално бранити од свих могућих проблема који предстоје, па и ако се деси најгори могући сценарио.

Радићемо на томе да максимално, у оквиру својих могућности, заштитимо првенствено своје чланове синдиката, који нам дају подршку и верују у нас. Закон каже, репрезентативни синдикати могу да заштите само своје чланове.

Још једном позивам и све неопредељене да нам се придруже и преко нас заштите сопствени интерес, нека се учлане у репрезентативнe синдикатe.

На Вама је избор,

ми предлажемо да се учланите у Синдикат Телекома „Србија“.

Немојте нас кривити, ако због сопствене неодлучности, закасните на воз.

Председник Синдиката Телекома „Србија“

Мирослав Јоксимовић - Јокса