Извештај са

58. седнице Управног одбора Телекома Србија
 

Седница је одржана 18.04.2011. у Београду, Таковска 2, са почетком у 13 часова. Седници је присуствовало 6 чланова Управног одбора номинованих од стране Републике Србије и 2 члана УО номинованих од стране ОТЕ.

1. Оставка г. Предрага Марковића на чланство у УО
 

Члан Управног одбора, г. Предраг Марковић, поднео је неопозиву оставку на ту функцију због спречавања сукоба интереса. Наиме, г. Предраг Марковић је постављен на чело министарства које у свом делокругу рада има и телекомуникације. Управни одбор је констатовао његову оставку чиме и званично он престаје да буде члан овог тела.

2. Разматрање ревидираних финансијских извештаја „Телеком Србија“ групе за 2010. годину
 

Управни одбор је размотрио, и предложио Скупштини акционара на усвајање, ревидиране финансијске извештаје о пословању „Телеком Србија“ групе предузећа за 2010. годину. Одмах на почетку треба истаћи да овлашћени ревизор није имао квалификација на финансијске извештаје које је прегледао. То у суштини значи да финансијски извештаји поптуно и истинито приказују резултате пословања у 2010. години.

Скупштина акционара је на својој седници, одржаној после седнице Управног одбора, усвојила наведене финансијске извештаје без коментара или дискусија.

Телеком Србија група је у 2010. години остварила најбоље финансијске резултате пословања од оснивања „Телекома Србија“ 1997. године.

Консолидовани пословни приход групе износи 117,4 миљарде РСД и већи је за 3.9% од прихода оствареног у 2009. години. Учешће чланица групе у оствареном приходу је следеће:
• „Телеком Србија“ АД Београд - 73%
• „Телеком Српске“ АД Бања Лука - 21 %
• „Мтел“ доо Подгорица - 5%
• „Телус“АД Београд - 1%
 

Гледано по пословним сегментима, фиксна телефонија је остварила 46% прихода групе, мобилна телефонија 48% и интернет 6%.

Расходи су износили 92,3 милијарде РСД и за 2,4 % су већи него претходне године. Трошкови запослених су износили 19,6 милијарди, што представља 21% од укупног износа трошкова.

Пошто су приходи расли брже него расходи, порасла је и оперативна добит (ЕБИТ) за 9.5%, у износу РСД 25 милијарди, а стопа ЕБИТ је 21,3 %.

Нето добит износи РСД 17 милијарди и већа је за 27,6% у односу на 2009. годину. На раст нето добити групе значајно је утицало и смањење финансијских расхода (трошкова камата) највећим делом због отплате кредита матичног предузећа.

Најзначајније је истаћи да су све чланице „Телеком Србија“ групе пословале позитивно, и све су оствариле боље пословне резултате него 2009. године (која је и сама била рекордна година за групу).

Још једном је прави тренутак и место да упитамо Владу Републике Србије зашто продаје овако профитабилну групу предузећа и то знатно испод њене стварне вредности. При томе, продаја се обавља на крајње понижавајући начин, цењкањем као на бувљаку и натезањем са потенцијалним купцем око цене и услова продаје, што траје већ месецима. Као да се продаје губиташ, а не најбоља српска компанија ?!

Све то оставља више него горак укус у устима и прозводи директну штету самом „Телекому“. Шта то значи ако се од 7 заинтересованих купаца на тендеру појави само један и то са понудом која је, по речима министра Марковића, „увредљива“? Како то утиче на међународни углед компаније „Телеком Србија“ и на потенцијалне праве стратешке партнере које бисмо могли пронаћи после изласка из економске кризе и који би на прави начин могли да буду партнери државном капиталу у „Телекому“ ? Да подсетимо, „Телеком Србија“ је кредит за куповину 65% „Телекома Српске“ на међународном финансијском тржишту добио под бољим условима него што се на том истом тржишту задужује сама држава Србија !

3. Предлог расподеле добити
 

Управни одбор је Скупштини акционара предложио расподелу добити из 2010 године у износу од РСД 15,8 милијарди овако :
• Дивиденде Републици Србији у износу од РСД 3,8 милијарди
• Дивиденде ОТЕ-у у износу од РСД 947 милиона
• Запосленима РСД 1.3 милијарде
• Остатак у нераспоређену добит
 

Скупштина акционара је усвојила горњи предлог без дискусија или коментара.
 

4. Усвајање Политике набавки и Процедуре набавки у „Телеком Србија“ АД
 

Већ дуже време се у Предузећу осећа потреба за усвајањем ова два акта. Актуелна Политика набавки потиче још из 2006. године, а од тада је Предузеће темељно реорганизовано и многе целине које се у Политици помињу данас не постоје. Поред тога, промењена је и ситуација на тржишту телекомуникација у Србији.

Сви запослени су свесни да, нарочито у последње 2 године, нешто много „шкрипи“ кад су набавке у питању. У Предузећу стално нечега нема – час нема терминалне опреме, час нема бакарних каблова, час нема оптичких каблова итд, а при томе се залихе мере милијардама динара. Све ове несташице користи конкуренција и узима нам део клијената.

Управни одбор је својим закључком са прошле седнице обавезао менаџмент компаније да припреми предлоге Политике и Процедуре набавки. Функција за логистику је то и учинила (јер су набавке у њеној надлежности). За седницу УО су припремљени ови документи и очекивало се њихово усвајање. Сви чланови УО су материјале добили 7 дана пре саме седнице и имали су времена да своје примедбе и предлоге дају пре седнице или на самој седници.

Међутим, на седници су чланови УО номиновани од стране ОТЕ захтевали да се ови документи скину са дневног реда како би они добили времена да дају своје примедбе и тиме ове документе побољшају. Иако грци ниједну конкретну примедбу нису изнели (а имали су времена за то), председник УО је њихов захтев уважио и одложио усвајање ових докумената. Тиме се „иде на руку“ грчким члановима УО чија је иначе тактика да стално одлажу све одлуке које могу да одложе и да „везују руке“ компанији и менџменту. То је тако од првог дана и ствара огромне проблеме у управљању компанијом, а сви запослени то свакодневно осећају на својој кожи.

Од како су у управном одбору, представници ОТЕ ниједном нису гласали ни за једну набавку, ни за један уговор са произвођачима опреме, почевши од терминалних уређаја па до централа фиксне и мобилне телефоније и система преноса. Њихов „разлог“ је тај што, тобоже, наши тендери нису довољно транспарентни и кад би на њима било још више учесника, постигла би се боља цена.

Како год да менаџмент организује набавку и колико год да буде учесника на тендеру, а све је поптуно транспарентно и пропраћено детаљним извештајима Комисија за набавку из којих се све види, они никада нису задовољни и увек гласају против. Морамо истаћи и да је менаџмент „Телекома“ околним путем дошао и до цена које ОТЕ плаћа за идентичну опрему и утврдио да су веће него што постиже „Телеком Србија“. Дакле, нама приговарају да нисмо постигли довољно ниске цене, а они (као знатно већа компанија од „Телекома Србија“ !) плаћају исту опрему скупље него ми ? Очигледно је да је њихово понашање чиста опструкција рада „Телекома Србија“ и ништа друго.

Већински акционар, уместо да користи своја статутарна права за решавање оваквих ситуација, „излаз“ је пронашао у продаји компаније ?!

Модернизација и проширење мобилне приступне мреже (RAN – Radio Access Network)
 

Дирекција за технику је припремила предлог за модернизацију и проширење мобилне приступне мреже МТ:С. Наша конкуренција је већ уговорила са произвођачима такозвану ХСПА+ технологију (која омогућава боље услуге него класична 3Г технологија и истовремено брз и јефтин прелаз на ЛТЕ – 4Г технологију). Очекује се да ће Теленор и ВИП већ средином јуна пустити ову опрему у рад и жестоко кренути на наше клијенте.

Колико је ово важно можете закључити из предвиђања светских експерата за телекомуникације – у следеће 3 године саобраћај у мобилној телефионији ће се повећати 39 пута од чега ће говор представљати само 20% укупног саобраћаја, а 80% ће бити пренос података, највише мултимедијални садржаји.

Онај ко сада изгуби технолошку трку са конкуренцијом постаће јако брзо споредни играч на тржишту!

Препознавши ову опасност за заостајање „Телекома“ у односу на конкуренцију, Дирекција за технику је дала квалитетан предлог како да се брзо и под повољним условима изврши замена најстаријих делова РАН мреже у првој фази, а следеће године (у другој фази) да комплетна РАН мрежа „Телекома“ пређе на HSPA+ технологију. На овај начин „Телеком“ би имао оружје да се бори са конкуренцијом на тржишту за задржавање постојећих и привлачење нових корисника.

Иако је свима јасно да је реч о послу који мора да се уради и то одмах, грци захтевају да се цела ствар одложи док се не направи анализа, па онда стратегија развоја и тако унедоглед, док нас конкуренција не поједе. Најтужније од свега је што у Буџету за ову годину постоје средства која су намењена за развој мобилне телефоније, само треба извршити њихову реалокацију – дакле, нису потребне додатне паре (што би заиста био проблем и захтевао ребаланс Буџета, а то није посао који се може брзо урадити).

Видевши да се ситуација не развија добро, реагују и чланови управног одбора предложени од стране синдиката, реч узимају и председници оба синдиката покушавајући да утичу на председника УО да се ова одлука изгласа већином гласова (јер грци немају право на вето).

Међутим, генерални директор и председник Управног одбора стављају грчки предлог на гласање – да се све одложи, не зна се докле. Сва три представника запослених гласају против такве одлуке, али узалуд - већина прихвата одлагање.

Уместо да једном лупе шаком о сто и мањинског акционара поставе тамо где му је и место, представници државе Србије у Управном одбору (осим тројице запослених у „Телекому“) толеришу невиђену дрскост мањинског акционара и доносе одлуку о одлагању.

Управни одбор је још донео Одлуку набавци Сет-топ боx-ова уз уздржане грчке чланове (први пут нису били против), а разматране су и мање измене Правилника о организацији Предузећа.

Такође је разматран и захтев Републичке агенције за електронске комуникације за повећање тарифа у локалном саобраћају. Одлучено је да се од Агенције затраже додатна појашњења.

Седница је завршена у 18. часова. Тиме је и престао мандат досадашњим члановима Управног одбора, а на Скупштини акционара је да изабере нове чланове.
 

ИНФО СЛУЖБА СТ"С"