EUROFEDOP
Веће поште и телекомуникација
ИСХИТРЕНА ПРОДАЈА "ТЕЛЕКОМА СРБИЈА"

Мирослав Јоксимовић: Сви аргументи су на страни очувања "Телекома" у већинском власништву државе

Седница Већа поште и телекомуникација коју је Европска федерација синдиката јавних служби (EUROFEDOP) одржала 21. маја у хотелу Зира у Београду је највећи синдикални скуп који је одржан у Србији. Домаћин гостима из Белгије, Француске, Италије, Аустрије, Швајцарске, Холандије, Хрватске, Републике Српске и Србије, био је Синдикат Телекома "Србија".

- Желим да честитам Синдикату Телекома "Србија" што је добио поверење EUROFEDOP-a да се овај скуп данас одржи у Београду. То је сигурно доказ да се Синдикат Телекома "Србија" доказао у залагању у борби за права радника, не само у Србији него и шире у области којом се он бави, рекла је Снежана Лакићевић-Стојачић, државни секретар у Министарству рада и социјалне политике, отварајући скуп синдикалаца Европе.

У претходних неколико година, додала је Лакићевић-Стојачић, Министарство рада и социјалне политике покушало је на све начине да подигне социјални дијалог, да успостави дијалог између синдиката, државе и послодавца.

- Надам се да ће Конфедерација слободних синдиката, чији је члан и Синдикат Телекома "Србија", добити репрезентативност, па ће на тај начин моћи да се у Социјално-економском савету још јаче бори за права запослених, истакла је државни секретар Лакићевић-Стојачић.

У свом излагању Снежана Лакићевић осврнула се и на садашњи актуелни тренутак у вези продаје дела акција "Телекома Србија" и додала: "У овом тренутку нико од нас не може знати да ли ће до продаје "Телекома" доћи или не. Припремајте се као да ће до тога доћи, а верујте у шта хоћете, али будите одговорни према себи, према својој организацији, према запосленима у "Телекому" и покушајте да остварите највише што је могуће".

Синдикати против продаје

У име домаћина присутнима се обратио Мирослав Јоксимовић, председник Синдиката Телекома "Србија". С обзиром на то да је тема поменутог скупа била и "Телекомуникације Србије", он је посебан акценат ставио на најављену продају 40 одсто акција из државног пакета у "Телекому Србија". Став репрезентативних синдиката у "Телекому" јесте да још није време за продају.

- Кад отплатимо кредит који смо узели од Сити банке, а он истиче 2013. могли бисмо да говоримо шта ћемо са "Телекомом Србија". Тад ћемо највероватније имати много већи приход и добит па не видим због чега бисмо сада продавали "Телеком". Нисмо чули ни један прави аргумент Владе Србије који би ишао у прилог продаје дела државног пакета акција. Аргумент Владе да не инвестирамо довољно не стоји. До сада смо у просеку годишње инвестирали по 200 милиона евра, а следеће године инвестираћемо 230 милиона евра, истакао је Јоксимовић.

Дојче Телеком који је купио телекомуникације у целој југоисточној Европи често се помиње и као купац дела акција "Телекома Србија". Од свог доласка у земље у окружењу немачки Телеком није нигде инвестирао више од 100 милиона евра, што је далеко мање од онога што чини "Телеком Србија".

Често се "Телекому" помињу двојници у фиксној телефонији којих, по речима Јоксимовића, има свега два одсто. Такође, квалитет услуга у земљама где је дошао Дојче Телеком је исти или лошији од услуга "Телекома Србија", а цене су од пет до 40 пута више него у Србији. Технолошки вишак у свим компанијама које су купили Немци био је од 50 до 80 одсто запослених. Тако је у Словачкој без посла остало 8.000 а у Хрватској 5.700 запослених. У "Телекому Србија", објашњава Јоксимовић, нема вишкова јер је у фази реструктурирања 4.500 радника добровољно, уз отпремнине, отишло из фирме.

- У случају да Влада прода 40 одсто акција из свог пакета, тражићемо да се пре тога донесе социјални програм, како бисмо заштитили запослене. Тренутно нема разлога за исказивање технолошког вишка, али познавајући Дојче Телеком, ако он буде купац, он је свуда давао отказе и тако је смањивао трошкове и извлачио профит. Ако свему додамо и Сити груп као кандидата за приватизационог саветника "Телекома", која је брокер Дојче Телекома, онда се намеће закључак да "Телеком" не би требало продавати, рекао је Мирослав Јоксимовић.

Лоше за Србију

Приватизација "Телекома Србија", по речима Александре Смиљанић, бивше министарке за телекомуникације и информатичко друштво и ванредног професора на Електротехничком факултету у Београду, била би лоша за Србију, јер би фирма која купи "Телеком" имала само један циљ -да максимизира профит и смањи број запослених. Може се очекивати и повећање цене телекомуникационих услуга и мање инвестиције. Она је подсетила и на писмо које су почетком априла ове године истакнути стручњаци и јавне личности упутили председнику Србије Борису Тадићу, тражећи одговоре, на једанаест питања, због чега се продаје "Телеком".

Компанија "Телеком Србија", нагласио је Милан Мекић, директор Дирекције за корпоративне послове "Телекома", разматра сва потенцијална будућа дешавања и најаве које је Влада Србије презентовала у вези продаје дела свог пакета акција.

- У "Телекому Србија" имамо висок степен дијалога и сарадњу са синдикалним организацијама. Покушавамо да изнађемо најбоља решења у смислу права запослених. На исти начин бићемо кооперативни у преговорима који ће се водити у случају припреме и евентуалног усвајања социјалног програма, ако дође до поступка приватизације једног дела државног пакета акција, истакао је Мекић.

"Телеком", рекао је Ивица Цветановић, председник Конфедерације слободних синдиката, мора да остане у већинском власништву државе. Као EUROFEDOP, и КСС окупља велике системе у Србији и са својих 200 хиљада чланова очекује решење Министарства рада и социјалне политике о признавању репрезентативности, што би им омогућило да учествују у раду Социјално-економског савета.

Председник Већа поште и телекомуникација EUROFEDOP-a Манфред Виднер није крио задовољство што су се синдикалци Европе окупили у Београду.

- Радује нас што смо данас овде када се говори о продаји једне телекомуникационе мреже, и то немачком Телекому. Данас у свету важи правило да за све нас постоје ресурси, али неки су толико похлепни да им никад није довољно. И Дојче Телеком је оријентисан пре свега на остваривање профита. Саветовао бих да када се говори о продаји дела "Телекома Србија" да на самом почетку договорите социјалне мере у вези са продајом. Ми као велика европска организација покушаћемо да утичемо на дешавања у Србији, рекао је Виднер.

Говорећи о либерализацији у домену поште и телекомуникационих услуга, он је нагласио да се квалитет услуга у поштама смањује, и то пре свега у поштама у мање урбаним срединама.

Европска федерација синдиката јавних служби, по речима Берт ван Каленберга, генералног секретара EUROFEDOP-a функционише на нивоу десет сектора (ПТТ, телекомуникације, здравље, јавна управа...)

У оквиру сектора окупљамо стручњаке за поједине области. Ми имамо добар социјални дијалог. Да би тај дијалог постојао, синдикати морају добијати информације о стварима које се дешавају на европском нивоу. У вашој земљи примећујем позитивну еволуцију ствари. Пре три године дијалог код вас у Телекому је био у повоју, а сад, како сам чуо од управника "Телекома", ствари се мењају на боље. Данас смо у Београду окупили људе из читаве Европе да бисмо разговарали о одређеним стварима. Реч је о темама "Еволуција у сектору поште" и систему пензија.