ПРЕНОСИМО ТЕКСТОВЕ ИЗ МЕДИЈА 13.1.2010.

"ТЕЛЕКОМ" ПРЕД УЛАСКОМ У ШТРАЈК

15. јануар 2010. | 00:51 | Извор: Б92
Београд -- Након што су Влада и руководство ЕПС-а одобрили повећање плата у ТЕ Никола Тесла, синдикат "Телекома" предузима финалне кораке за улазак у штрајк.

Извршни одбор синдиката "Телекома" данас ће, према речима председника синдиката Мирослава Јоксимовића формирати штрајкачки одбор, док од понедељка почиње да тече рок од 10 дана за испуњење штрајкачких захтева – пре свега повећање плата и то из добити "Телекома".

“Данас формирамо штрајкачки одбор, и за десет дана, значи то је законски рок, ступамо у штрајк. Значи, ми пријављујемо штрајк у понедељак, и од тада тече законски рок десет дана за почетак штрајка”, каже Мирослав Јоксимовић.

“Наравно, дотле ћемо се припремити за штрајкачке активности. Друго, шта тражимо ми - овде није само питање зараде, овде је и питање односа према ‘Телекому’ као предузећу које послује тржишно и које има конкуренцију на тржисту. Ми нисмо јавно предуће, ми нисмо јавни сектор, али смо акционарско друштво и захтевамо везивање наших зарада за укупан приход”, рекао је он.

“Такође, тражимо учешће у добити, јер имамо рекордну добит за 2009. годину. Не делимо ништа унапред, него делимо нешто што смо зарадили прошле године”, каже Јоксимовић.

“Телеком” је у претходној години био најпрофитабилније предузеће пошто је зарадио 23 милијарде динара.

Зато синдикалци сматрају да има простора да им се управо из те добити повећају плате.

Мирослав Јоксимовић каже и да иако “Телеком Србије” припада јавном сектору, да је та компанија у ствари изузета из кредитног споразума са ММФ-ом који иначе прописује да зараде у јавном сектору и ове године морају бити замрзнуте.

Он наводи и да држава мора да води рачуна о опстанку предузећа које може да уруши управо тиме што се запосленима не повећавају плате.

“Ја морам да кажем да ми припадамо јавном сектору, али да ми јавно предузеће нисмо од ‘97. године, ми смо акционарско друштво, нас не надзире ММФ”, рекао је Јоксимовић.

“Говори се о десет предузећа из којих су изузети НИС, ‘Телеком’ и ‘Београд Пут’. Те три фирме, ми смо једна од те три фирме, ми нисмо под ограничењем ММФ-а. Нигде нас не спомињу, то можете да проверите”, наводи он.

“Овде се не ради само о зарадама, ради се о опстанку предузећа. То коначно морају схватити из Министарстава, и мора схватити премијер, и већ ко треба да схвати, да ми нисмо исти као остала јавна предузећа. Свако има право да се бори за своје зараде, и подржавамо и ЕПС, јер знамо да је њима ниска цена електричне енергије, и њихов штрајк, и знамо да су имали доста проблема и да су извозили струју, али мора се узети у обзор да ми нисмо као остала јавна предузећа”, рекао је Јоксимовић.

На потез владе да испуни захтеве синдиката Термоелектране Никола Тесла, реаговали су у ММФ-у где наводе да они нису консултовани о тим повишицама и даље претпостављају да ће "политика зарада у великим државним предузећима бити вођена договореним замрзавањем плата".

А после ЕПС-а и Телекома изгледа да се и у другим јавним предузећима синдикати размишљају да ли да изађу са сличним захтевима.

“Блиц” пише да Синдикат ПТТ-а тражи појашњења шта је тачно договорено са ЕПС-ом и ТЕНТ-ом и да, ако је Влада направила уступак, очекују да то уради и са ПТТ-ом.

Захтеви синдиката два велика предузећа ЕПС-а и Телекома за већим платама изазвали су бурне реакције грађана, које можете прочитати и међу коментарима на нашем сајту, као и критике аналитичара који подсећају да та предузећа поред профита имају и дугове, док су уједно и привилеговане фирме на тржишту у којима запослени имају плате изнад републичког просека.

Економски аналитичар Мирослав Здравковић подсећа да је увек било најисплативије радити баш у тим фирмама.

“Ако је једна трећина запослених, неких 600.000 у јавном сектору, две трећине у приватном, а притом је исти фонд зарада, значи радници имају у јавном сектору двоструку већу плату за исти степен квалификација у односу на приватни сектор”, каже Здравковић.

“У том смислу, у Србији се деценијама ништа није променило, и важи исто правило од пре двадесет, тридесет или педесет година, да је боље бити чистачица у електропривреди него професор у средњој школи, или доктор у здравству. Значи, ако је плата са неком средњом школом у ‘Телекому’ изнад просечне зараде у Србији, то значи да је веома исплативо радити у јавном сектору, а опет долазимо на ниво привилегија - ко уопште може да уђе и да се запосли у јавним предузећима”, закључује он.