Преносимо из данашњих Вечерњих Новости

ПРИВАТИЗАЦИЈА НИЈЕ СПАС

Елинор Остром,

добитница овогодишње Нобелове награде за економију

КАО што је амерички председник Барак Обама добио награду за опроштај од политике Џорџа Буша, темељ ставова америчке професорке Елинор Остром са Универзитета у Индијани, овогодишње добитнице Нобелове награде за економију, опроштај је од, доскора неприкосновеног, неолиберализма.

Елинор Остром је уз помоћ професора Оливера Вилијамсона са Универзитета у Берклију у Калифорнији, проучавала најбољи начин управљања јавним добрима. Она је у својим радовима показала да приватизација таквих добара није богом дано решење.

- Најбоље управљање се не може гарантовати ни државом, а још мање приватником, него локалном организацијом оних који и зависе од тог добра - каже Остромова која је доказала да пословни резултати таквих интересних заједница у правилу премашују било која пословна очекивања.

Шведски члан комитета за доделу награде Матс Персон је указао да је овај налаз “заиста револуционаран”, јер негира досадашњу светињу у економији - саморегулацију тржишта.

- Да се не лажемо, Американци Елинор Остром и Оливер Вилијамсон, добили су Нобелову награду за економију за рад који може да помогне у борби против глобалне рецесије - каже аналитичар Њујоршке берзе Марк Буковски.

И домаћи економски стручњаци су сагласни да је награда Остромовој признање пораза неолибералног концепта. Стручни сарадник Привредне коморе Србије Горан Николић коментаришући рад Елинор Остром подсећа на својевремену доскочицу да је некада било боље “докторирати на Кардељу него на Харварду”.

- Сасвим је јасно да је и ова награда, на неки начин, потпуни пораз чикашке школе, које је још од почетка шездесетих заступала становиште да је тржиште неприкосновени регулатор а потпуна приватизација алфа и омега економије. Време је, међутим, показало да то није тачно - каже за “Новости” Горан Николић.
По његовим речима тржишна саморегулација се нарочито показала као катастрофална на примеру бивших чланица Варшавског уговора, а пре свега у руској приватизацији.

- Када нема правне државе, нелиберални концепт је катастрофалан јер, једноставно речено, лопови онда преузимају све. Сијасет је примера да приватник који је приватизовао неку компанију или јавно добро, нарочито у малим срединама, има погубан утицај на привреду. То је доказала и пракса, а сада, како видимо, и водећи амерички економисти - закључује Николић.

ПРОФИТ ПРОТИВ ПРИВРЕДЕ
 

- РЕЦИМО да приватник купи једно мало аутобуско предузеће и, наравно, под утицајем тржишта, одмах укине све саобраћајне линије до мањих места, које му не доносе профит. Како ће се то одразити, не само на живот људи већ и целокупну локалну привреду, сасвим је јасно. Таквих, сличних, случајева, нажалост, имамо и у Србији - примећује Николић.