Извештај са 45. седнице

Управног одбора „Телекома Србија“ А.Д.

Седница је одржана дана 26.02.2009. у Београду Таковској 2. са почетком у 10.30 часова. Седници су присуствовали сви чланови Управног одбора.

Централна тачка седнице била је расправа о финансијским извештајима о пословању предузећа у 2008. години, као и реализација Буџета за 2008. годину.

Изражена у једној реченици, општа оцена пословања у 2008. години је ДОБАР.

Постигнути су бољи пословни резултати него у 2007. години, чиме је остварен циљ који је Управни одбор поставио менаџменту Предузећа после разматрања пословних резултата из 2007. године.

Укупан приход је био 84,9 милијарди динара (пораст од 13,8% у односу на 2007. годину), трошкови пословања 67,3 милијарде (већи за 8,2% него 2007.) и оперативна добит 17,6 милијарди. Посебно треба истаћи чињеницу да су приходи расли брже него трошкови и да је оперативна добит за 26% већа него у 2007. години. То су све знаци домаћинског пословања! Међутим, због огромног негативног утицаја курсних разлика, нето добит је свега 5,57 милијарди динара (пад за 52%). Приход Предузеће остварује у динарима, а дугови су највећим делом у еврима. Предузеће дугује око милијарду евра, утрошених што за куповину 65% деоница „Телекома Српске“, што за куповину телекомуникационе опреме.

Природно, основно питање које се поставило јесте утицај светске економске кризе на „Телеком Србија“, као и доспелих дугова које у овој години треба отплатити. Општа оцена светских економских експерата је да сектор телекомуникација неће бити међу највише погођеним секторима, иако спада у услужне делатности. Што се самог Предузећа тиче, менаџмент је предузео и предузима све потребне мере да измиримо све наше финансијске обавезе и ову годину завршимо позитивно. Кад је реч о кредитима, треба рећи да је Телеком још у децембру 2008. превремено отплатио 110 милиона евра дуга према Citybank, како би што више растеретио обавезе из 2009. године. У јуну ове године доспева рата од 190 милиона евра, а до краја године још 70 милиона. Дирекција за економске послове процењује да ће Предузеће успети да одговори овим обавезама, а да се при том не угрози текуће пословање.

Изузетак би се догодио ако се оствари „црни“ сценарио да динар у кратком временском интервалу ослаби према евру за неки велики проценат. У том случају Предузеће би морало прећи на кризни режим рада, што би значило да се сваки зарађени динар усмерава на отплату кредита. Биле би заустављене инвестиције и скресани сви други трошкови.Надајмо се да се ово неће догодити –> на потезу је Влада Републике Србије, чији ће главни задатак ове године бити да спречи такав суноврат српске привреде.

Нарочито треба истаћи као успех Предузећа да већ другу годину за редом овлашћени ревизор нема квалификација (примедбе, резерве, сумње на презентоване финансијске извештаје).

Ако се посматра успешност пословања по сегментима, постоје разлози за бригу. Од 4 постојећа сегмента, само је мобилна телефонија пословала профитабилно. Сегмнет интернета је значајно порастао у односу на 2007 (за 211%), али у укупном приходу Предузећа још увек учествује са малим делом, и пословао је негативно. Сегмент мултимедија је тек почео да ради пре пар месеци па његове пословне резулате не вреди ни оцењивати, али оно што забрињава јесу резултати фиксне телефоније.

Фиксна телефонија већ другу годину за редом бележи пад саобраћаја, у 2007 за око 7%, а у 2008. за додатних 10%, и то упркос чињеници да је у 2007. години укључено преко 104 хиљаде нових претплатника, а 2008. преко 97. хиљада, и да је у ове две године извршено пребацивање још већег броја претплатника са аналогних на дигиталне централе. Гледајући само оперативне приходе и расходе, фиксна телефонија је и прошле године пословала позитивно. Међутим, када се у рачуницу укључе и финансијски приходи и расходи, фиксна телефонија је 2008. годину завршила са губитком од преко 2 милијарде динара. Ово је први пут после 2000. године (када је цело Предузеће имало губитке у износу 200 милиона евра) да је фиксна телефонија пословала негативно. Менаџмент Предузећа ће морати да уложи додатне напоре да би овај резултат поправио, нарочито имајући у виду Стратешке иницијативе које се односе управо на овај проблем.

Додатни проблем наметнула је и држава, у виду свог независног регулаторног тела. Наиме, РАТЕЛ је повећао накнаде за лиценце за НЕКОЛИКО СТОТИНА ПРОЦЕНАТА, чиме је фиксна телефонија гурнута још дубље у амбис. На седници УО чуо се податак, изнесен у крајњој резигнацији, да ће фиксна телефонија прва 4 месеца ове године радити само за РАТЕЛ !!?

Иначе, на дан 31.12.2008. фиксна телефонија је имала 2.995.223 корисника, 3.258.901 инсталисани прикључак, 198.070 километара бакарне приступне мреже, 3.340 км коаксијалних и 11.385 км оптичких каблова у транспортној мрежи. Учешће фиксне телефоније у укупном приходу Предузећа је 49%.

Мобилна телефонија је, у условима жестоке тржишне конкуренције, пословала одлично. На тржишту мобилне телефоније у Србији удео МТ:С-а, кад је реч о броју корисника, је 63%, а кад је реч о приходима, 55%. Исте цифре су биле и прошле године, што значи да се Мобилна телефонија Србије врло успешно одупрла нападима конкуренције.

На крају 2008. МТ:С је имала 5.867.026 клијената и остварила је нето пораст од 510.946 клијената. Пораст саобраћаја је 62% у односу на прошлу годину. Просечни месечни саобраћај по кориснику (ATPU - Average Traffic Per User) је порастао за 38%. Просечни приход по кориснику (ARPU - Аverage Revenue Per User) је порастао за 5%. Учешће мобилне телефоније у укупном приходу Предузећа је 46.3% и скоро се изједначило са учешћем фиксне телефоније. Нето добит мобилне телефоније је 8.7 милијарди динара.

Гледајући расходну страну, највећи појединачни трошак је амортизација, која је порасла за 11.8% у односу на претходну годину, затим зараде и остали трошкови запсолених (пораст 8.5%), трошкови међународног обрачуна и роуминга (пораст 20,2% због пада курса динара), трошкови интерконекције (пораст 5.6%). На набројане трошкове Предузеће углавном није могло да утиче. Зато су смањени трошкови који јесу под контролом менаџмента и то трошкови материјала и одржавања за 11.4% и трошкови маркетинга за 25.3%.

Инвестиције у износу од 20,9 милијарди динара утрошене су на:
• Инсталацију 127.672 дигитална прикључка
• Демонтажу 60.026 еквивалентних линија у аналогним централама
• Инсталацију 35 базних станица у CDMA технологији
• Инсталацију 125.279 АДСЛ портова
• Повећање приступне мреже за око 8.000 км кабла
• Степен дигитализације мреже фиксне телефоније од 96%
• Повећање броја РБС мобилне телефоније за 662

У структури инвестиција фиксна телефонија је учествовала са 55%, мобилна са 35% и интернет са 8%. Ако се то упореди са оствареним профитом, види се да „Телеком Србија“ највећи део новца инвестира у НЕПРОФИТАБИЛНУ делатност (фиксну телефонију) и да ће држава Србија, као већниски власник, морати већједном да преломи – да ли жели да „Телеком“ буде профитабилна фирма или да изиграва Црвени Крст. У том смислу су сасвим разумљиве изјаве генералног директора медијима, да он тражи да држава што пре изда другу, трећу итд. лиценцу за фиксну телефонију. Тада би и ти нови оператери морали да учествују у изградњи фиксне телефонске мреже у Србији (нарочито у руралним срединама, што је посао који доноси само губитке) и на тај начин растеретили „Телеком“.

Овај проблем се директно рефлектује и на положај запослених. Наиме, због нереално ниских цена у фиксној телефонији, приход „Телекома“ по запосленом је најнижи у Европи. Овај параметар је генерални директор оценио као „неефикасност“. Са тиме не можемо да се сложимо, јер да су цене услуга у фиксној телефонији упоредиве са ценама у окружењу, сигурно не бисмо били најлошији по овом питању. Међутим, чак и ако анализа персонала (за коју је г. Радујко рекао да ће је урадити неко стручан изван „Телекома“) буде показала да у појединим целинама Предузећа има вишка запослених, синдикати траже да се изврши прерасподела радника између појединих целина.

Уколико се некоме баш никако не може наћи други посао унутар „Телекома“, синдикати траже да се направи најбољи могући социјални програм за те запослене, и да буду активни учесници када се тај програм буде правио. У сваком случају, пошто је укупан трошак за запослене у 2009. години мањи од 10% укупног прихода предузећа, смањењем броја запослених не могу се остварити велике уштеде за Предузеће. Примера ради, рачуница показује да ако би „Телеком“ напустило 1000 радника, уштеда би била само 1% од укупног прихода Предузећа, али би био велики трошак за отпремнине.

На седници УО дата је и информација о пословању зависних предузећа, мада ће се о њима детаљно расправљати на седници у априлу, када ће бити разматран консолидовани финансијски извештај за целу „Телеком Србија“ групу.

„Телеком Српске“ има још боље пословне резултате од „Телекома Србија“, чиме се показује да је куповина 65% деоница ове компаније био добар пословни потез. Истина, плаћена је превисока цена, али је купљено добро, ренатбилно и перспективно предузеће. „Телеком Српске“ остварио је у 2008. години укупан приход од (прерачунато) 19,7 милијарди динара (пораст од 23.9% у односу на 2007.), трошкове у износу 14 милијарди (пораст 13.7%), нето добит од скоро 5 милијарди динара (пораст од 68.7%) са стопом нето добити од 25%.

Колико је ово добар резултат види се кад се упореди са резултатом „Телекома Србија“, који је имао само 10% већу нето добит уз 6 пута већи укупан приход. Највише радује чињеница да се „Телеком Српске“ врло успешно шири и на територији Федерације (мобилна телефонија) и да је у Сарајеву отворио највећу и најмодернију пословницу у БиХ. Мобилна телефонија је забележила пораст броја корисника од 26% у односу на прошлу годину.

М:ТЕЛ у Црној Гори је остварио приходе од (прерачунато) 940 милиона динара (пораст 331% у односу на 2007), трошкове од 2 милијарде динара (пораст од 87%) и негативан финансијски резултат, али је успео да се избори за чак 27% тржишта на коме се појавио као последњи учесник. Негативан резултат је нормалан и очекиван јер су у почетку неопходне велике инвестиције у изградњу мреже. Уз бољу контролу трошкова процењује се да ће М:ТЕЛ ове године пословати позитивно. Дакле, још једна успела инвестиција „Телекома Србија“.

„Телус“ је, на жалост, сасвим супротна прича. Иако је у 2008. години имао (једва) позитиван резултат - приходи 1,66 милијарди динара, трошкови 1.59 милијарди, нето добит 64,4 милиона динара, предузеће је већ сада у великим проблемима. Пошто је „Телусу“ била посвећена посебна тачка дневног реда, наставак приче ће следити тамо.

„FiberNet“ је предузеће које је крајем прошле године основао „Телеком Србија“ за једно са „Железницом Црне Горе“ ради заједничке изградње и експлоатације стратешки важног оптичког кабла дуж пруге Бар – Врбница. Резултати пословања овог предузећа биће видљиви тек у овој години.

У свом резимеу на крају вишесатне расправе, генерални директор је истакао следеће обавезе као своје приоритете :

• Доносити само рационалне одлуке (читај : избећи утицај политике на „Телеком“)

• Храброст менаџмента као главна карактеристика потребна да се „прегурају“ ова тешка времена

• Искреност и менаџерско поштење – особине којих није било довољно у блиској прошлости, што је главни разлог због којег је цео свет данас у невиђеној кризи

• Кресање инвестиција, коначно решавање проблема залиха, оптимизација планова набавки као трајни свакодневни задаци

• Захтев према држави за економским ценама у фиксној телефонији

• Инсистирање према Влади да се не иде у приватизацију „Телекома“ ове године, али и да се никада не иде у приватизацију путем Иницијалне јавне понуде (IPO – Initial Public Offer)

• Ангажовање спољашњег саветника за анализу и процену људских ресурса у компанији. После ове анализе, менаџмент ће у сарадњи са репрезентативним синдикатима донети потребне мере и поступке за оптимизацију људских ресурса у Предузећу

Одлука којом се констатује да је УО разматрао финансијске извештаје Предузећа за 2008. годину и да предлаже Скупштини акционара да их усвоји донета је једногласно.

Следећа тачка дненог реда односила се на цене интерконекције. Пошто је РАТЕЛ издао лиценце новим телекомуникационим оператерима, а у складу са Законом о телекомуникацијама „Телеком“ има обавезу да им омогући повезивање на своју мрежу, донети су потребни ценовници. Одлуке су усвојене једногласно.

Последња тачка дневног реда (коју је генерални директор предложио на самој седници) тицала се стања у „Телусу“. Констатовано је да је највећи проблем „Телуса“ што није успео, у протекле 4 године, да изађе на тржиште и стекне нове кориснике, поред Телекома и ПТТ-а. Генерални директор „Телекома“ је изнео и своје незадовољство квалитетом услуга које пружа „Телус“. Највећи проблем „Телуса“ је неконкурентост на тржишту и то се под хитно мора решити.

„Трошкови „Телуса“ расту брже од прихода, а стално расте и број запослених. Ако бих следеће године потписао нови уговор са „Телусом“, то би значило свесно потписивање штетног уговора за „Телеком“ и ја то нећу да урадим. „Телеком“ више неће „шлепати“ „Телус“ за собом, већ ће „Телус“ морати на тржишту да избори свој опстанак“ рекао је г. Радујко

Реаговали смо и председник синдиката Телекома „Србија“ г. Јоксимовић и ја. Рекли смо пословодству и члановима УО да је „Телус“ оформљен уз учешће синдиката, да запослени нису криви за ситуацију у којој се предузеће сада налази и да не треба да испаштају због грешака менаџмента „Телуса“, и да међу њима има и наших чланова. Председник СТС је такође нагласио крајње некоректан потез директора ПТТ-а који је практично суспендовао уговор са „Телусом“, а његов претходник је „Телус“ искористио да се реши неколико стотина старих и болесних радника, који више не могу да дају свој пуни радни допринос.

Представници синдиката Телекома „Србија“ су инсистирали да се за њих обезбеди квалитетан социјални програм. Такође смо захтевали да менаџмент „Телекома“ инсистира у ПТТ-у да се поштује потписани уговор о пружању услуга „Телуса“ ПТТ-у, јер сматрамо да г. Ћирић нема право да једнострано раскине важећи уговор и тако остави 2000 радника на улици. Синдикат Телекома „Србија“ предузима и предузимаће и друге мере да не остави на цедилу своју чланове, како у „Телусу“ данас, тако у „Телекому“ сутра.

Генерални директор „Телекома“ г. Радујко је прихватио обавезу да се хитно позабави стањем у „Телусу“ и доношењем потребних мера како 2000 запослених не би испаштало због грешака менаџмента. Такође је нагласио да ће они запослени у „Телусу“ који су дошли из „Телекома“ имати другачији третман од осталих.

Седница је завршена у 15 часова.

Представник СТС у Управном одбору „Телекома Србија“

Љубомир Ковачев