СПОРТСКА ТАКМИЧЕЊА ЗАПОСЛЕНИХ

РЕГИЈЕ "СЕВЕР"

Кикинда, 5. април 2008.

Кикинда - Јужни Словени досељавају се у Банат већ у В и ВИ веку а насељавање Мађара почиње у X веку. Срби из Србије у Банат се досељавају од XВ века.

Под турском влашћу налази се од 1552. до 1717.године, а затим под аустријском од 1849. до 1860. у склопу српске Војводине као аустријска крунска земља. После Аустријско-мађарске нагодбе 1867. налази се под мађарском влашћу до 1918. године. За време окупације 1941.-1945. био је под немачком управом у саставу окупиране Србије, али с посебним статусом с обзиром на владајућу улогу фолксдојчера.

Град Кикинда налази се на простору који је богат траговима старих и ишчезлих култура и цивилизација. Многобројни археолошки налази сведоче да су овде људи живели још у времену од пре седам хиљада година. Међутим, континуитет тог трајања често је нарушаван и прекидан. Људи су се насељавали и одлазили, бивали и нестајали, а све у зависности од многобројних и различитих историјских околности.

НАЗИВ

Назив Кикинда први пут је забележен почетком 15. века и то у облику Кöкéнyд, а највероватније је означавао, заједно са називом Ецехида, име више мањих насеља, односно добара угарских, а затим и српских деспота. Данашњи назив града јавља се први пут на географској карти 1718. године као Гросс Кикинда и тада не обележава насеље , већ ненасељен простор-пустару. Иначе, придев Гросс, Нагy или Велика у немачкој, мађарској, односно српској варијанти, био је у званичној употреби у имену града све до краја 1947. године. Етимолошко порекло имена Кикинде није у потпуности разјашњено. Најчешће се објашњава мађарским називом коровске биљке кöкéнy (трњина) и старим словенским, односно прасловенским кореном кик (глава).

САВРЕМЕНА ИСТОРИЈА

Историја савремене Кикинде може се у континуитету пратити почев од пре 250 година, тачније од 1751-1753. године, када је подручје на којем се данас град налази насељено. Први насељеници били су Срби, аустријски граничари који су штитили границу од Турака на Моришу и на Тиси и који су, након Пожаревачког мира склопљеног измеду Аустрије и Турске, када Турци губе Банат, практично остали без свог основног занимања. Новоосновано насеље брзо се организовало, а бивши граничари привикли на нов, ратарски начин живота. Коју деценију касније, поред Срба, насељавају се и Немци, Мађари, Јевреји. . .

Двадесетак година након оснивања насеља, 12. новембра 1774. године, аустријска царица Марија Терезија посебном привилегијом формира Великокикиндски привилеговани диштрикт (округ), као специфичну феудалну управну јединицу са седиштем у Кикинди. У саставу диштрикта, поред Кикинде, било је још девет насеља српских граничара у северном и средњем Банату: Српски Крстур, Јозефово (део данашњег Новог Кнежевца) , Мокрин, Карлово (део данашњег Новог Милошева), Башаид, Врањево (део данашњег Новог Бечеја), Меленци, Кумане и Тараш. Становници ових места имали су за то време, значајне економске, па и политичке повластице у оквиру аустријске монархије. Диштрикт , је функционисао, истина са прекидима, све до 1876. године, када се укида, а Кикинда организационо и управно припада новооснованој Торонталској жупанији чије је седиште било у Бечкереку (Зрењанину) и која је обухватала готово читав Банат (српски, мађарски и румунски). Занимљив је податак да је крајем 19. века Кикинда била најнасељеније место Торонталске жупаније, имала је око 22.000 становника.

ЗНАЧАЈНИ ПЕРИОДИ

Од значајнијих датума, односно периода у новијој историји Кикинде, треба истаћи и годину 1848/49. када је кроз град протутњала позната буна Срба у Војводини. У првом тренутку Кикинђани су испољавали готово искључиво социјални револт, да би касније побуна попримила национално обележје. У граду се наизменично смењује српска и угарска власт, уз велика сукобљавања, страдања и разарања. Био је то један од најтежих и најсложенијих тренутака у историји Кикинде.

Временско раздобље од краја 19. века па до почетка И светског рата представља миран и плодотворан период у историји Кикинде и обележен је наглим привредним и урбаним развојем града. Између осталог, тада се формира и амбијентално градско језгро које и данас краси Кикинду, град добија уређену самоуправу 1895. године (статут, сенат, градско представништво, градоначелника, итд).

Крај I светског рата, односно 20. новембар 1918. године означава један од преломних тренутака у историји Кикинде. Улазак српске војске у град представљао је остварење дугогодишње тежње Кикинђана-Срба за уједињењем са матичном државом-Србијом. Међутим, на економском плану град се нашао у веома неповољној ситуацији са две границе у залеђу и пресеченим комуникацијама. Раздобље измеду два светска рата не представља период економског успона града, напротив.

Након само двадесетак година мира, Кикинда улази у бурно раздобље новог, ИИ светског рата. Ослобођена је 6. октобра 1944. године. Овога пута држава остаје иста, али се битно мења њена економско-политичка организација и структура. Такође, значајно се мења и етничка слика града. Губи се немачко и јеврејско становништво, а било је око 22% Немаца и око 2% Јевреја.

Раздобље од половине шездесетих до половине осамдесетих година 20. века, слично оном с краја 19. и почетка 20. века, обележено је динамичним развојем града: нове фабрике и производни погони, нове стамбене зграде и насеља, разни објекти општег друштвеног стандарда, поплочане улице...дефинитивно су истакли и уобличили урбану димензију Кикинде.

КИКИНДА, 05. април 2008. године

Кикинда је ове године била домаћин спортских игара на нивоу Извршне дирекције регије „Север“. Такмичило се 300 такмичара у осам спортских дисциплина у мушкој и женској конкуренцији.

После окупљања свих учесника у СЦ „Језеро“, камерни хор „Корнелије Станковић“ свечано је отпевао химну Боже правде. Након тога директор Извршне дирекције регије „Север“, Небојша Добранић поздравио је све учеснике спортских такмичења и отворио спортске игре.

 

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР портских такмичења запослених у Предузећу "Телеком Србија" а.д. на нивоу Извршне дирекције регије " СЕВЕР":

1. ЈЕЛЕНА НЕДЕЉКОВ

2. БРАНИСЛАВ ГРБИЋ

3. ЖЕЉКО ШУМАРУНА

4. БОЖИДАР СТОЈИЛКОВИЋ

5. БОРИВОЈ МАНДИЋ

РЕЗУЛТАТИ

АТЛЕТИКА

Такмичење у атлетици одржано је 05. априла 2008. године у 11:00 часова на атлетској стази стадиона ФК «Кикинда». Сви такмичари и такмичарке стартовали су у истим групама, а коначни пласман одређиван је према постигнутом времену такмичара. Забележени су следећи резултати:

АТЛЕТИКА - ЖЕНЕ - 100 м - ПОЈЕДИНАЧНИ ПЛАСМАН

АТЛЕТИКА - ЖЕНЕ - 100 м - ЕКИПНИ ПЛАСМАН

АТЛЕТИКА - МУШКАРЦИ - 400 м - ПОЈЕДИНАЧНИ ПЛАСМАН

АТЛЕТИКА - МУШКАРЦИ - 400 м - ЕКИПНИ ПЛАСМАН

Комисија за атлетику констатовала је да није било жалби на постигнуте резултате.

ПЛИВАЊЕ

Такмичење у пливању у женској и мушкој конкуренцији одржано је на базену СРЦ "ЈЕЗЕРО"

Пласман је одређиван према постигнутом времену такмичара. Забележени су следећи резултати:

ПЛИВАЊЕ - ЖЕНЕ - 50 м - ПОЈЕДИНАЧНИ ПЛАСМАН

ПЛИВАЊЕ - ЖЕНЕ - 50 м - ЕКИПНИ ПЛАСМАН

ПЛИВАЊЕ - МУШКАРЦИ - 100 м - ПОЈЕДИНАЧНИ ПЛАСМАН

ПЛИВАЊЕ – МУШКАРЦИ - 100 м - ЕКИПНИ ПЛАСМАН

Комисија за пливање констатовала је да није било жалби на постигнуте резултате.

ПИКАДО

Такмичење у пикаду у женској конкуренцији одржано је у холу СРЦ «ЈЕЗЕРО». Свака такмичарка гађала је три серије по три хица, а укупан број погођених кругова појединачно, добијен је сабирањем све три серије.

Забележени су следећи резултати:

РЕЗУЛТАТИ ТАКМИЧЕЊА СВИХ УЧЕСНИЦА

ПИКАДО - ЖЕНЕ - ПОЈЕДИНАЧНИ ПЛАСМАН

ПИКАДО - ЖЕНЕ - ЕКИПНИ ПЛАСМАН

Комисија за пикадо констатовала је да није било жалби на постигнуте резултате.

БАСКЕТ

Такмичење у баскету одржано је у СРЦ „ЈЕЗЕРО“.

Такмичење у мушкој конкуренцији одвијало се у две групе (свако са сваким у групи), а пласман је одређен одигравањем утакмица другопласираних екипа за треће и првопласираних екипа за прво место.

Забележени су следећи резултати.

БАСКЕТ – МУШКАРЦИ – ПО ГРУПАМА

БАСКЕТ – МУШКАРЦИ – ЕКИПНИ ПЛАСМАН

БАСКЕТ – ЖЕНЕ – ЕКИПНИ ПЛАСМАН

Комисија за баскет констатовала је да није било жалби на постигнуте резултате.

МАЛИ ФУДБАЛ

Такмичење у малом фудбалу одржано је на теренима СРЦ „ЈЕЗЕРО“.

Такмичење се одвијало у две групе (свако са сваким у групи), а пласман је одређен одигравањем утакмица другопласираних екипа за треће и првопласираних екипа за прво место.

Забележени су следећи резултати.

МАЛИ ФУДБАЛ – ВАТЕРАНИ – РЕЗУЛТАТИ СВИХ УТАКМИЦА

МАЛИ ФУДБАЛ – ВЕТЕРАНИ – ЕКИПНИ ПЛАСМАН

МАЛИ ФУДБАЛ – СЕНИОРИ – РЕЗУЛТАТИ СВИХ УТАКМИЦА

МАЛИ ФУДБАЛ – СЕНИОРИ – ЕКИПНИ ПЛАСМАН

Комисија за мали фудбал констатовала је да није било жалби на постигнуте резултате.

ОДБОЈКА

ОДБОЈКА - ЖЕНЕ – РЕЗУЛТАТИ СВИХ УТАКМИЦА

ОДБОЈКА - ЖЕНЕ – ЕКИПНИ ПЛАСМАН

Комисија за одбојку констатовала је да није било жалби на постигнуте резултате.

СТОНИ ТЕНИС

Мечеви у стоном тенису играни су ОШ "Јован Поповић". Постигнути су следећи резултати:

СТОНИ ТЕНИС - жене - ПОЈЕДИНАЧНО

СТОНИ ТЕНИС – мушкарци – ПОЈЕДИНАЧНО

СТОНИ ТЕНИС – ПОЈЕДИНАЧНИ ПЛАСМАН: ЖЕНЕ

СТОНИ ТЕНИС – ПОЈЕДИНАЧНИ ПЛАСМАН: МУШКАРЦИ

СТОНИ ТЕНИС – ЖЕНЕ – ЕКИПНИ ПЛАСМАН

СТОНИ ТЕНИС – МУШКАРЦИ – ЕКИПНИ ПЛАСМАН

Комисија за стони тенис констатовала је да није било жалби на постигнуте резултате.

ШАХ

Такмичење у шаху одржано је у СРЦ „ЈЕЗЕРО“. Постигнути су следећи резултати:

ШАХ – ПОЈЕДИНАЧНИ ПЛАСМАН

ШАХ – ЕКИПНИ ПЛАСМАН

 Комисија за шах констатовала је да није било жалби на постигнуте резултате.

СВЕУКУПНИ ПОБЕДНИК
Спортских такмичења запослених у ИДР Север.

Преглед резултата

Екипа Дисциплина		НОВИ САД		СРЕМСКА МИТРОВИЦА		СОМБОР		СУБОТИЦА		ЗРЕЊАНИН		КИКИНДА
1.		Пласман	Бодови	Пласман	Бодови	Пласман	Бодови	Пласман	Бодови	Пласман	Бодови	Пласман	Бодови
	Жене 100 м	1	6	2	5	-	-	3	4	4	3	5	2
	Мушкарци 400 м	1	6	2	5	4	3	3	4	5	2	-	-
	Жене 50 м	1	6	2	5	-	-	3	4	-	-	-	-
	Мушкарци 100 м	2	5	-	-	4	3	3	4	1	6	-	-
	Пикадо жене	1	6	3	4	5	2	2	5	4	3	6	1
	Жене	2	5	-	-	-	-	3	4	-	-	1	6
	Мушкарци	1	6	2	5	3	4	5	2	4	3	5	2
	Ветерани	2	5	5	2	4	3	3	4	1	6	5	2
	Сениори	1	6	5	2	5	2	3	4	4	3	2	5
	Одбојка жене	1	6	4	3	3	4	-	-	-	-	2	5
	Жене	1	6	3	4	2	5	4	3	-	-	-	-
	Мушкарци	1	6	2	5	4	3	3	4	6	1	5	2
	Шах	1	6	5	2	2	5	5	2	3	4	4	3
	УКУПНО		75		42		34		44		31		28