у Београду
04.10.2007. год.
 

Отворено  писмо Влади Србије

ВИШЕ  РАДА – МАЊЕ  ПАРА

Докле више терет само на наша леђа?

Од 2000–те године до данас се спроводи реструктурирање ЈП и јавног сектора. У овом периоду, све Владе су имале исти задатак, смањити број запослених у ЈП и јавном сектору, уз истовремено замрзавање реалног раста зарада, како би се смањили расходи у буџету и планирана инфлација држала под контролом.  Овe рестриктивне мере су један од услова у економско-монетарној политици Владе, наметнутих од стране међународног монетарног фонда и светске банке. Крајњи циљ нам је познат, што боље припремити ЈП и одређене делове јавних услуга за будуће власнике, односно њихову приватизацију.

Власт и капитал имају своје циљеве, а ми ?

Ми, запослени у ЈП и јавном сектору, на својим леђима износимо највећи терет ових промена.

За протеклих седам година број запослених у ЈП и јавном сектору се смањио за више десетина хиљада. Једним делом због издвајања такозваних делатности које нису “основна делатност”, а другим због “добровољних” одлазака у пензију и “добровољног” напуштања предузећа. Очекујемо следећи талас, који ће захватити оне запослене, који себе нису видели у претходним “акцијама” Владе. Они ће бити проглашени за технолошки вишак, па по сили Закона и без посебног социјалног програма биће испраћени на биро за незапослене.

Смањивање броја запослених у овом сектору се најчешће спроводи неплански и без претходно урађене анализе процеса рада. Као последицу имамо стање да са мањим бројем извршилаца треба обавити исти, или чак и већи обим посла. Обим посла у овом сектору се не смањује, већ тражи све више рада и прековременог ангажовања. При томе се не води рачуна ни о посебно тешким условима за рад у одређеним делатностима. Веома чести су случајеви да послодавац свесно крши Законе, који се односе на прописан број сати за прековремени рад, као и на прописану заштиту на раду. Постало је правило, да се у овом сектору прековремени рад не плаћа, јер нема пара. Подсећамо Вас, да управо ЈП предузећа највише пуне буџет ове државе.

Зараде у јавном сектору по “писаном” правилу “расту” у границама планиране инфлације, док су са друге стране трошкови живота константно изнад ње. Посебно су угрожени запослени  са најнижим зарадама, који живе на ивици егзистенције. Додатни проблем за нас, обичне раднике, јесте што се у  утврђеној “маси зарада” за наша предузећа налазе и високе зараде менаџера.

ДАКЛЕ, ДОК НАМ СЕ ЗАРАДЕ СТАЛНО СМАЊУЈУ, ОД НАС СЕ ТРАЖИ ДА СВЕ ВИШЕ РАДИМО!

Захтевамо од Вас, да као већински власник у овом сектору, са крајњом озбиљношћу размотрите наведене чињенице приликом утврђивања политике зарада за ЈП и јавни сектор, јер нећемо дозволити даље обезвређивање нашег рада, нити желимо бити тема за нову социјалну демагогију.   

КОНФЕДЕРАЦИЈА СЛОБОДНИХ СИНДИКАТА