ПРВИ МАЈ – ПРАЗНИК РАДА
Међународни празник рада у свету обележава се у знак сећања на 1. мај 1886. године када је стотине хиљада америчких радника, одлучно у жељи да се супротстави подчињавању капиталистичкој моћи, ступило у штрајк захтевајући боље услове рада и осмочасовно радно време. Први мај обележава се и у знак сећања на трагичан Хејмаркетовски догађај који је постао симбол потпуне неједнакости и неправде капиталистичког друштва.
Међународни празник рада установљен је на Првом Конгресу Друге интернационале 1889. године када је одлучено: -
„Први мaј јe зaјeднички прaзник свих зeмaљa, нa кoјимa рaдничкa клaсa трeбa дa мaнифeстујe јeдинствo свoјих зaхтeвa и свoју клaсну сoлидaрнoст“.
Чикаго, мај 1889. године
Најрадикалнији облик демонстрација одиграо
се у Чикагу, где је 1. маја 1889. године у штрајк ступило око 40000 радника, што је у потпуности
паралисало чикашку производњу.
Трећег дана демонстрација избили су сукоби у
Мек Кормик Риперу (Mc Cormick Reaper) између радника чланова синдиката, који су били спречени да дођу на посао и оних који нису припадали синдикату, а које је Мек Кормик запослио уместо њих. Многобројна и добро наоружана полиција брзо се палицама и ватреним оружјем умешала како би повратила ред. Убијено је четири члана синдиката, а повређених је било много.
Побеснели због злочина полиције, група анархиста, предвођена Августом Спајсом и Албертом Парсонсом позвала је раднике да се и сами наоружају и у уторак увече, 4. маја учествују у масовним демонстрацијама на Тргу Хејмаркет (Haymarket). Особа чији идентитет никад
није утврђен (верује се да је у питању полицијски агент, провокатор) бацила је бомбу која је убила 7 и ранила 67 полицајаца. Ухапшено је осам радника, од којих
је које је државна власт четворо оптужила за
убиство и осудила на смрт вешањем.
Сви погубљени, међу којима су били и Парсонс
и Спајс, заговарали су оружану борбу и насиље
као револуционарне методе, али њихови тужиоци
нису нашли доказе да је ико од њих стварно
бацио бомбу. Умрли су због својих речи, а не
због поступака.
Београд, мај 1893 године
Српски радници, 1. мај први пут су прославили 1893. године у за време владавине краља Александра Обреновића.
Београдски обућари, окићени црвеним каранфилима, у знак знак протеста окупили су се испред кафане „Касина“, али их је убрзо растерала жандармерија.
Седамнаест најодлучнијих стигло је до Топчидера и уз гутљај воде и комад хлеба, саслишало поруку Васе Пелагића који је раднике-мученике да су само јединствени и солидарни ближи остварењу својих права.
Тек настанком парламентарне демократије, 1903. год. у Србији се слободно славио дан борбе против неправде, угњетавања, а за једнакост и бољи живот.
|