сре, 06.09.:

Ево кратког освртта на текст на главном сајту:

     Не може се мегдан задобити, на душеку све дуван пушећи

        Иако је на почетној страни сајта СТС изашао веома разумељив, разговетан текст под насловом : ''Коме закон лежи у топузу...'', било је наших радника са подручја Централне Србије, који су тражили додатна објашњења, као и јасно дефинисање оних на које се текст односи. Принципи одбора за информисање, те стога и свих нас који смо у ово укључени су веома строги и заиста док нас неко отворено не нападне, а то буде заиста безразложно, не коментаришемо рад других већ водимо бригу о свом синдикату, као и о проблемима које сами имамо. Из тих разлога ћемо и сада остати дужни нашим синдикалцима одговор ко су они, који су се осетили прозваним после поменутог текста. 

        Јасно је да су се они сами препознали и да осећају кривицу за све привилегије које користе, а које узалуд узимају од свих нас запослених у Телекому. О питању професионализма и аматеризма је , предпостављам беспредметно трошити речи. Доста је оних који би да се представе као лаици, који без икакве личне користи раде ствари за добробит свих нас, на општу ползу, у интересу истине и правде... С' друге стране, ако мало загребемо по површини, схватићемо да тако добрих и поштених људи заиста има, али да то никако нису они, што испред себе носе такве транспаренте. То су неки други, који дозвољавају и да их критикујете и да буду кажњавани од стране претпостављених и који ће, на жалост вероватно и пензију дочекати без адекватне награде за све што чине у општем интересу. Они пак, који се граде добрима, а добро се овајде и при том уживају све привилегије, које заиста ничим не заслужују, бар не својим залагањем и вредним радом, први ће критиковати синдикалне активисте , који у два репрезентативна синдиката заиста марљиво раде и улажу огромну енергију и време како би заштитили своја и права својих чланова.

        Колико се у поледњих неколико месеци постигло, захваљујући оваквом раду, читали сте на почетној страни нашег синдикалног сајта. Не могу, а да вас не подсетим да су резултате свега овога осетили и они који стално роваре против репрезентативних синдиката, као и они које се опуштају у својим душецима и мирно чекају резултате синдикалне борбе, а при том не желе да буду чланови нити једног синдиката. Сви они запиткују и шта је са акцијама и зашто нема још мало зараде из добити и кад ћемо бити изузети из уредбе о платама у јавним предузећима... Никад нисмо спорили оваквима право да буду у свему равноправни са онима који много времена и труда улажу у преговоре са пословодством и акцијама које претходе бољитку у фирми, али заиста сматрамо крајњим лицемерјем да они дају примедбе на рад синдикалних активиста. Та привилегија ипак би требало да припадне само члановима синдиката , који знају колико се њихови руководиоци троше на оваквом послу. 

        Зато , ако не желите да радом, или својом чланарином помогнете репрезентативним синдикатима да се боре и за ваша права, нећемо се љутити на вас. Међутим, ако желите да критикујете оне који се уместо вас залажу на овим пословима, било би добро да најпре сагледате колико су они уложили и шта су све постигли, па да онда , ако то баш и даље желите, дигнете свој глас, али будите спремни и на одговор, који може бити веома непријатан по вас !