NE ZALEĆI SE, SINE

Eksplozija, opšta masturbacija
Tehnološka revulucija, senzacija!
Prošlost, sadašnjost i budućnost
Lako i brzo su izvagala i sažvakala,
Nova neviđena tehnička pomagala.

Ne zaleći se, sine...

Dželati ''traže'' da se ukine smrtna kazna
Dok za lagano umiranje nude pomagala razna,
Šalju poruke omađijanim (de)generacijama
Neverovatnim inovacijama i tihim egzekucijama.
Dok u četiri zida ozračena venu Deca u prirodu nemaju nameru da krenu,
Sa strane se bolje, i sve češće vidi
Kako zure u ekrane, dobrovoljci invalidi.

Ne zaleći se, sine...

Sve napredne nacije koriste nova sredstva komunikacije
Dobre strane serviraju i reklamiraju, skrivaju komplikacije,
Ometen u ''razvoju'' koristim prevaziđeni model mobilni
Po istom receptu kao moj stari, fiksni-stabilni.
Sve za dogovor i kraći razgovor, iz pravih pobuda,
Bez preke potrebe i pravog razloga,
Tu novu malu ''alatku'' uopšte ne vadim,
Pokazalo se kao dovoljno to što radim.

Ne zaleći se, sine...

U programima zaraznim za svakog ponešto ima 
Ne vidiš kad se smenjuju proleće, leto, jesen i zima,
Obiđeš zemlju više puta u jednom jedinom danu
Sve ti je dostupno, čitav svet ti je tu, na ekranu.
Konektuješ se na sve strane, cvrče i zuje modemi
U mračnoj sobi sa ekranom, zidovi postaju bedemi,
Viđaš kanibale, virtualne ljubavnike, sklapaš brak preko žice
Upadaš u mrežu sve dublje, a svojoj ''nesuđenoj'' ne viđaš lice.

Ne zaleći se, sine...

Ne izlaziš u park, na igralište, ne silaziš niz ulicu
Ne viđaš tvoje društvo, komšije, ni devojku,
Sve češće kao fioku otvaraš donju vilicu
Oči ti se beče dok kapilari pletu mrežu krvavu.
Sve teže smeštaš naprednu guzicu u klimavu stolicu
Drhtiš u transu kad šmekneš opaljene svetske žene,
I tu ni malo, nesrećniče, ne ličiš na mene.
Puštaš stomače k'o napredno dobro đače
Dok pod tastaturom drema tvoje malo ''pače''.

Ne zaleći se, sine...

U svetu kompjutera čovek je rođen da živi sam
Da ima sve aparate, za kuću, logor ili stan,
Bez ličnog kontakta, velika ušteda ogromnih prednosti
Bez emocija, to je komunikacija ''proverenih'' vrednosti.
Ne misle na tebe i tvoj mali svet, velike svetske kompanije
Uzalud sam ti to često govorio samo par godina ranije,
U igri između mašine i čoveka, mašina je pobednik
Besmisleni su ljudski napori u prirodi, ti si gubitnik.

Ne zaleći se, sine...
Šalješ poruke, igraš igrice, četuješ i slažeš pasijans
Razbijaš tetris, obožavaš savršeni ''tri-de'' performans,
Stojiš u redu na šalteru, gde vreme kupuju zavisnici svi 
Presnimavaš piratske programe, muziku trpaš na ''em-pe-tri''.
Grozničavo puniš diskove i fajlove bez ukusa
Panično strahuješ od novih mutiranih virusa,
Silno se raduješ dok surfuješ, uz pomoć Interneta
Pomisao da ostaneš bez njega, ravna je smaku sveta.
Ne zaleći se, sine...

Niko ti više, osim računa, ne dolazi na vrata
Nisi ni čuo kada je dolazio dobri Božić Bata,
Hipnotisanom i otupelom, odomaćenom u filmu strave
Sve te moćne sprave polako, ali sigurno, doći će ti glave.
Dužni roditelji podigli su kredit da obraduju sina
Ne sluteći šta sve može ta podmukla mašina,
Verovali su da ćeš bolje učiti i vladati sobom,
Kasno je da se vratiš, kad mašina zavlada tobom.

Ne zaleći se, sine...

Ovo je novo vreme to svako zna, i star, i mlad
Kompjuteri su dobrodošli, kao sredstvo za rad,
Niko ne piše više guščjim perom i olovkom mastiljavom
Postali smo tuđi, ne viđamo se ni sa nervoznim poštarom.
Kad nestane struje, mašina kvrcne i prosto se sjebe
''Naučnici'' će izmileti, imaće više vremena za sebe,
Zato i pišem na staroj mašini, lagano, prosto ručno
Tu se pesme rode, ožive van trendova, tehnički nestručno.

Ne zaleći se, sine...

Roboti dolaze, zli ratuju i presuđuju, pljušte otkazi
Nezrela grbava deca, raduju se svakoj uvaljenoj nakazi,
Prazni su bioskopi, pozorišta, doline detinjstva ''JNA'' i ''Marakana''
Postavljaju se rekordi u ''ubijanju'' i hipnotisanju ispred ekrana.
Bez produžetka i šanse, trulimo, bledimo i nestajemo
Nema više svirki na kojima plešemo i nazdravljamo,
Poslednji romantičari posmatraju pretakanje noći i dana
Za jednim jedinim stolom, tužnih i praznih, naših kafana.

Ne zaleći se, sine...


Svaki trenutak u životu, poklon je fantastičan
Važna je tvoja duša, svet oko tebe je plastičan,
Možda je moj život za tebe glup, poguban i dosadan
Ali ja još uvek odlučujem, za koga sam dostupan.
Reći ćeš drčno, zlovoljno i nervozno: 
O'ladi bre matori, davno si ti obris'o sline!
Preklinjem Te, razmisli dobro o svemu i 
Ne zaleći se, sine.

***********************************************************************************

BESKOSOVSKA PESMA

Večno zavađeni oko puste vlasti
Nigde nismo stigli bez časti,
Obogaljeni, posramljeni, pobeđeni, proređeni, nečisti
Frustrirani, izluđeni, obnevideli od zlobe i zavisti...

Šta činiti i kako ići dalje,
Kad se ni pred narodom, ni pred Bogom
Ne možemo pomiriti, sa samima sobom?

Sami smo sebe k'o smrt pokosili
Jedni smo drugima zlo nanosili,
Očajni na zemlji i uprkos čudesima
Nemoćni na svetim, obećanim nebesima...

Nismo bili dovoljno složni i rešeni
Nismo svi čuvali zemlju i rod rođeni,
Nismo svi podjednako, iskreno trpeli
Da bi smo bili zauvek spašeni...

Kad se pred očima svetaca okupimo
Žestoko se posvađamo i bestraga rasturimo,
Ko tuđi se izvređamo
I još više omrznemo...

Bez države nema nijednog naroda
Nema naroda bez svoga poroda,
U nas vekovima nema vladara i vlade
Bez izdaje, zavere, krvi i zavade...

* * * 
Vladali su mnogi izrodi
I nisu bili kadri za spas se poniziti,
Već grozni i nečastivi
Sa tuđim se htedoše uzvisiti,
A za sve to su nekad ruke sekli
Gasili sveti očinji vid,
Na lomači k'o zveri ih pekli
I streljali uza zid...

Hrabri ratnici su ginuli
Da potomci budu mudri, složni i slobodni,
A zla kopilad, sve nas redom izdala
Krv našu pustila i đavolu zemlju prodala,
Misleći da će na vekovnom raskršću
Izbeći kaznu Gospodnju...

Zato što smo našu slogu
Mi tragično prevideli,
Ščepaše nas mnogo puta
Nevolje i neprijatelji,
Nepotrebno rasipasmo
Um, razum i snagu,
Obrukasmo i mrtve i žive
I Našu Zemlju dragu...

Male vođe htele su velika dela
Stradasmo teško svi zbog toga,
Što u ludilu okrenuše Hristu leđa
I poverovaše da su veći od Boga...

I posle nepovratnih godina dvesta
Srbija zbog ludaka umalo nesta,

U novo stoleće, klimava nemoćno kreće
Nadajući se da, ipak, nikad nestati neće...

* * *
Koliko samo žrtvovanja i uzmicanja,
Koliko raspinjanja i proklinjanja,
Koliko posrtanja i propadanja,
Koliko godina ropstva i stradanja?
Šta je to u našoj sudbi prokleto,
Zašto je majkama od tuge srce prepuklo,
Šta je to, što je Bog izustio,
Zbog čega je Gospod suzu pustio?

I umesto da se uzmemo u pamet
Da se nikome ni za šta ne damo,
Nažalost, mi Srbi opet padamo
Jer sve sami upropastiti znamo...

Stalno su nam dim i vatra pred očima
Aždaje velikih moći gutaju nas noćima,
Snašla nas je teška neprolazna muka
U Srbiji ima, više deda od unuka...

* * *

Bili smo spremni da se borimo i selimo
Da svetle mačeve kujemo, da bune dižemo,
Da krvnike moćne složno izgonimo
Do poslednjeg na Svetom polju da izginemo...

Velikani naši, konjanici, barjaktari, vitezovi,
Tobdžije, carevi i kraljevi,
S verom u Boga i otadžbinu 
Znali su, hrabro se boriti i umreti.
Besmrtni, odajem Vam sve počasti...

Ali nisu mogli znati da ćemo se 
Svađati, brukati i ubijati,
I Svetu zemlju na tacni 
Arbanasima za badava predati...

Goli i sami na putu koji ne vodi nikuda
Istočno od praznih priča, zapadno od ničega,
Podeljeni i zakrvljeni ludački
Staleški, režimski i stranački...

Pred teškim izazovima i silnim ucenama
Još nije došao kraj srpskim stradanjima,
Sadašnjost ugroženih tekovina, sve nas ugrožava
Šiptari se raduju, što se Srbin slabo razmnožava...

Mi nepristojni i nedostojni,
Mi grešni, ne možemo znati
Šta nas čeka u Carstvu Nebeskom,
Tamo se sigurno ne stiže omaškom.
Možda ćemo posle svega
Biti proglašeni greškom,
A to ćemo, kao i obično, primiti
Sa blagotelećim smeškom...

* * *

Hajde braćo i sestre 
Da se bistrom vodom umijemo,
Da se više ne brukamo,
Da klance i provalije preskočimo,
Da priznamo, da ima čega da se stidimo,
Da konačno kao ljudi živimo,
Da se pravim stvarima divimo,
Da Našom Zemljom mudri ljudi hode,
Da nas mirnim i pravednim putem vode...
Za ime sveta, dosta je bilo propasti
Neka se svako pročišćen probudi i prekrsti,
Konačno umiveni od ružne prošlosti
Da živimo slobodni, u novom sistemu vrednosti... 

Pesme su objavljene 2005.godine u knjizi ’’MIKROFONIJA’’ autora Vladice Savića