Na web-sajtu sindikalne centrale UNI (Union Network International) možete pročitati potresno pismo naših poljskih kolega u kojem oni opisuju kakve «blagodeti» su ih snašle posle privatizacije Telekoma Poljske (TP). Smatrajući da je neophodno da se upoznamo sa nečim što će se u nekoj budućnosti možda i nama dogoditi, preveo sam i malo skratio njihovo pismo UNI-ju, čiji je član i sindikat TP-a. Inače, deo deonica TP-a je kupio France Telecom (FT), koji poseduje manje od 50% deonica TP-a. Posle čitanja ovog pisma, možemo samo da se zapitamo kako bi se FT ponašao da ima više od 50% deonica u TP?

Ako želite da pročitate originalni članak poljskih kolega, pronaći ćete ga na sledećoj internet adresi:

Generalnom sekretaru UNI
Sindikatima France Telecom-a

U oktobru 2000. FT je kupio 35% deonica Telekoma Poljske (TP). Jedna od najvažnijih odrednica kupoprodajnog ugovora je bila obaveza FT da investira u poljske telekomunikacije. Pre prodaje, TP je bila jedna od najprofitabilnijih poljskih kompanija, koja je istovremeno imala i ogromne investicije, u proseku po milion novih priključaka u fiksnoj telefoniji svake godine. U vreme prodaje, TP je imao 75.000 zaposlenih.

U protekle 4 godine od prodaje, TP je otpustio 45.000 radnika, a investicije su smanjene za 20% i stagniraju. Rezultat takve investicione politike TP-a je da se na novi priključak u gradovima čeka mesecima, a u seoskim područjima ga je praktično nemoguće dobiti.

Sastavni deo kupoprodajnog ugovora je bio i «Socijalni paket» potpisan na 40 meseci, kojim su utvrdjeni svi oblici zaštite zaposlenih u TP. «Socijalni paket» je usvojen kao dodatak Sporazumu koji su 1998, posle višegodišnjeg pregovaranja, potpisali 7 sindikata TP-a i menadžment kompanije. Potpisivanje Sporazuma je od strane sindikalaca tada smatrano za veliki uspeh. Medjutim, politika smanjenja troškova koju sprovodi FT se sastoji u stalnom smanjenju broja zaposlenih. Uprkos protestima sindikata i njihovim zahtevima da se troškovi poslovanja TP smanjuju i na drugi način, masovna otpuštanja se nastavljaju.

Sav profit koji se na ovakav način ostvari, TP prebacuje France Telecomu, koji ima 60 milijardi evra dugova. Praktično, poljski narod i zaposleni u TP plaćaju greške načinjene u France Telecomu višegodišnjim lošim upravljanjem i preinvestiranjem. Za sve ove godine, FT nije otpustio ni jednog radnika u Francuskoj, već samo u Poljskoj.

Konačno, u decembru 2004. objavljen je kraj otpuštanju radnika u TP. U to vreme u preduzeću je preostalo 30.000 zaposlenih. Samo mesec dana kasnije, 3500 radnika je dobilo obaveštenje da će uskoro biti otušteni. Sindikati TP-a, na čelu sa najvećim sindikatom NSZZ «Solidarnost», odmah su stupili u pregovore sa menadžmentom. Pošto do 30. marta nije postignut nikakav dogovor, radnici TP Centrale u Varšavi započeli su štrajk gladju. Centralni štrajkački odbor se mnogo puta obraćao francuskoj ambasadi u Varšavi, francuskoj Vladi, poljskoj Vladi, medijima, sindikatima France Telecoma i UNI-ju. Štrajk gladju je trajao 17 dana. Prvi štrajkač je odnet u bolnicu jedanaestog dana štrajka. Uskoro je grupa zaposlenih u Vroclavu takodje stupila u štrajk gladju. Za sve to vreme u celoj zemlji su održavani protesti, a paralelno su vodjeni i pregovori sa predsednikom TP. Dana 11. aprila je proglašen štrajk u celom TP, ali je on prekinut posle nekoliko časova jer su štrajkači bili zastrašeni od strane poslovodstva. Naime, menadžment je štrajk proglasio ilegalnim i sve štrajkače disciplinski kaznio, zbog čega je sindikat «Nezavisnost» tužio sudu TP.

U martu su načinjene liste zaposlenih koji će biti otpušteni u aprilu. Radnicima je ponudjen model dobrovoljnog napuštanja TP, s tim da oni sa liste koji ne prihvate «dobrovoljni» odlazak, biće otpušteni bez ikakve nadoknade. Zaposlenima sa liste za otpuštanje menadžment je preko intra-neta slao na e-mail poruke kojim ih je terao iz preduzeća. Zastrašeni ovim postupkom, 2224 zaposlena su rešili da odu «dobrovoljno», a ostali će biti otpušteni.

Pomenutim Sporazumom iz 1998. godine utvrdjen je iznos koji se zaposlenima isplaćuje prilikom dobrovoljnog napuštanja preduzeća. U zavisnosti od godina staža, to je iznos od 5 do 12 zarada zaposlenog. Prosečne zarade u TP su 400 do 700 Evra neto. Za poredjenje, prosečna neto plata menadžera u TP je oko 9500 Evra, a predsednik TP mesečno dobija neto 45000 Evra.

Stekli smo utisak da se France Telecom u Poljskoj ponaša kao kolonijalna sila, dok u Francuskoj vodi «socijalni dijalog» i poboljšava socijalnu situaciju. U Poljskoj, FT je već pokrenuo inicijativu da se Sporazum iz 1998. godine poništi, nastavljajući sa masovnim otpuštanjima i to bez ikakve nadoknade.

Zahvaljujemo se kolegama iz UNI-ja na svemu što su učinili da nam pomognu. Kao članovi NSZZ «Solidarnost» objavićemo pobedu kad FT i TP budu prestali sa masovnim otpuštanjem naših kolega.

Sekretar MOZ NSZZ Solidarnost
Jerzy Iwaszkiewicz

Nikakav komentar ovom tekstu nije potreban. Samo ću dodati da sam u UNI-jevom biltenu br. 4/2005 pročitao da Deutsche Telekom planira smanjenje broja zaposlenih u svim kompanijama koje je kupio (Slovačka – otkaz će dobiti 3000 od 6000 zaposlenih, Madjarska -1200, Bugarska, Crna Gora : 1000 od 1350 trenutno zaposlenih, SAD, itd) osim u samoj Nemačkoj. Očigledno je tačna konstatacija naših kolega da zapadnoevropski operateri čuvaju socijalni mir u svojim matičnim zemljama na račun zaposlenih u drugim državama. Ništa drugo nego kolonijalizam u novom ruhu.

Naše kolege, koje su pre mesec dana bili učesnici sindikalnog skupa u Hrvatskoj, preneli su nam iskustva radnika u privatizovanim telekomunikacionim kompanijama centralne i istočne Evrope. Ta iskustva su ista kao i iskustva naših poljskih kolega.

Očigledno je da će se nešto slično dogoditi i nama ukoliko država reši da proda Telekom Srbija nekom velikom inostranom operateru. Zato smatram da sindikati Telekoma treba da podrže menadžment i predsednika Upravnog odbora Telekoma u njihovim nastojanjima da Vlada Republike Srbije prihvati njihovu strategiju za budućnost naše kompanije, a njene osnovne pretpostavke su:

Na ovakav način su organizovani kiparski, belgijski, norveški, švedsko-finski, slovenački Telekom (u kojima država ima preko 50% akcija), zatim austrijski, češki i neki drugi Telekomi, uključujući i našeg suvlasnika, grčki OTE, u kojima država ima nešto manje od 50% vlasništva, ali je pojedinačno najveći akcionar i uvek vodi glavnu reč u kompaniji.

Iskustvo protekle decenije je pokazalo da države koje su sačuvale svoje nacionalne TK operatere nisu imale takvu krizu u telekomunikacijama kao države koje su svoje rasparčale pa prodale (Francuska, Nemačka, Italija, Španija). Ove potonje su kasnije morale da uz ogroman novac i trud vrate pod jednu (i to državnu) kapu delove bivših nacionalnih TK preduzeća. Takodje, u onim prvim nije bilo masovnih otpuštanja zaposlenih.

Zadržavajući svoj presudni uticaj u jednom nacionalnom TK operateru, ali ukidajući monopol, država uspeva da zaštiti interese klijenata, spreči rizične investicije koje mogu da dovedu do velikih gubitaka u preduzeću i da podstakne stabilan i ravnomeran razvoj telekomunikacija u zemlji. Na taj način, i nacionalni operater ostaje stabilno preduzeće koje dobro posluje, pa nema ni razloga da otpušta radnike. Takodje, ovo je i način da sindikati ostvare još jedan svoj kapitalni cilj – da zaposleni dobiju svoje besplatne akcije.

Relativno negativna posledica po zarade zaposlenih bila bi činjenica da bismo stalno bili pod nekom vrstom kontrole od strane države i da bi zarade u takvom Telekomu sigurno bile niže nego u privatnim firmama, kao što je to slučaj svugde u svetu. Medjutim, prednosti rada u preduzeću koje kontroliše država su višestruke – od sigurnijeg posla, kvalitetnijeg zdravstvenog, obaveznog i dobrovoljnog penzionog osiguranja, do prava koje i sada imamo a koje nemaju zaposleni u privatnim preduzećima (fond za pomoć zaposlenima, rekreacija i rehabilitacija, sportske igre, jubilarne nagrade itd), kao i svih onih prava koja su definisana Kolektivnim ugovorom, a nema ih u zakonu o radu. Koliko privatnih firmi u Srbiji znate a da imaju Kolektivni ugovor? Ako ga neka čak i ima, koliko je on bolji u odnosu na prava definisana zakonom?

Možemo zaključiti da je u interesu svih zaposlenih u Telekomu Srbija da podrže takvu politiku menadžmenta i vlasti koja vodi ka očuvanju celovitosti preduzeća i odlučujućem uticaju države u upravljanju kompanijom.

СИНДИКАТ ТЕЛЕКОМА "СРБИЈА"

KOLONIJALNO PONAŠANJE TELEKOM OPERATERA ZAPADNO-EVROPSKIH DRŽAVA PREMA OPERATERIMA IZ BIVŠIH ISTOČNO-EVROPSKIH ZEMALJA KOJE SU KUPILI,

ili :

RECEPT ZA PRIVATIZACIJU TELEKOMA SRBIJA