KОНФЕДЕРАЦИЈА
СЛОБОДНИХ СИНДИКАТА
СИНДИКАТ ТЕЛЕКОМА "СРБИЈА"
|
|
|
|
|
СИНДИКАТ ТЕЛЕКОМА "СРБИЈА" |
|
|
Ево, пре неки дан је прошао и тај често
помињани 09.06.2005
године, када је престао монопол Телекома у
области стационарне телефоније. Да ли то
значи да тржишна утакмица и борба за
наклоност корисника може да почне? Да би
свака утакмица могла да почне треба да се,
много пре почетка, утврде правила игре или
борбе. Затим, на тeрену
морају бити присутни судије и делегати.
Правила игре су наш Закон о телекомуникацијама
који у члану 107 даје могућност да се давањем
телекомуникационих услуга бави свако ко се
тиме бавио без обзира да ли се до тада бавио
на законит начин. Све што је до доношења
овог закона било незаконито, овим законом
постаје законито, када је у питању право да
се неко бави телекомуникационим услугама.
Делегати утакмице и судије су, у области
телекомуникација, Агенција за
телекомуникације у њен Управни одбор. Закон
о телекомуникацијама је објављен у априлу
2003 али није почео да се примењује јер није
одређен Управни одбор. Он је коначно
одређен одлуком Владе републике Србије у
мају 2005. Зашто је Влади требало пуне две
године да пронађе пет особа за Управни
одбор Агенције за теле -комуникације.
Исправно се у овом закону захтева да
чланови Управног одбора Агенције треба
нешто да знају из области регулативе
телекомуникација, а таквих је мало. Са друге
стране, Влада и странке на власти желели
да у Управни одбор убаце своје делегате,
без обзира да ли имају знања и праксе из те
области. Као да су то министарске функције
за које министар не мора ништа да зна, него
само да држи на окупу и у послушности своје
посланике. Узгред, буди речено, није то ни
тако лоше што министар није припремљен за
послове из свог министарства. Он тада има
прилику да нешто научи, да стекне диплому
факултета, па чак и да магистрира.
Шалу на страну. Ситуација је озбиљна.
Управни одбор Агенције у чијим рукама треба
убудуће да буде и нож и погача је изабран а у
њему има људи који никаквих претходних
искустава немају када се ради о регулативи
телекомуника- ција. Додуше није било лако
изабрати јер телекомуникационо тржиште
нисмо имали па је
број особа које су се тиме бавиле био сужен.
Да је исправност одлуке Владе под сумњом
доказ је да је Врховном и Уставном суду
поднет захтев за по –ништење.
У телекомуникацијама па и у регулативи
телекомуникација промене су веома честе.
Тако је настала нова невоља јер се показало
да Закон о Телекомуникацијама који је донет
пре две године треба мењати. Због тога је
припремљен нови Закон о телекомуникацијама.
Управни одбор Агенције за телекомуникације
има сада још 90 дана за припрему стварног
деловања на тржишту телекомуникација. И то
је раз- лог што тржишна утакмица и борба за
налоност корисника још не може да почне.
Што се запослених у Телекому тиче, не
можемо да кажемо да не треба да буду
забрунути.
Навешћемо
само неке од разлога:
-
Криминал
у области телекомуникација;
-
Закон о
телекомуникацијама који криминалу отвара
врата и неке области телекомуникација
оставља без правила;
-
Потпуни
изостанак подзаконских аката који би
омогућили успешнији развој
телекомуникација;
-
Лобисти
који плату примају у Телекому, а раде у
корист неких приватних фирми (на пример КДС);
-
Лобисти
у Министарству за капиталне инвестиције
који од државе примају плату, а предузећу
које је у државном власништву (Телеком) не
дају фреквенције за бежични приступ
претплатнику, већ то дају неким приватним
фирмама;
-
Обавезе
према ПТТ-у које сваки нови давалац
телекомуникационих услуга неће имати.
Пословодство
Телекома је одлучило да не тражи од Владе
продужење
монопола,
већ је предложило низ мера да се запуштено
стање у области регулативе
телекомуникација уреди. Влада је на потезу.
Судбина наших телекомуникација је у њеним
рукама.
19.06.2005
Д.Ж.Ковачевић
|
Секретаријат СИНДИКАТА ТЕЛЕКОМА "СРБИЈА" |
|
|
11000 Београд,
Радивоја Кораћа 4 |