СИНДИКАТ ТЕЛЕКОМА "СРБИЈА"www.sindikat-telekoma.co.yu |
|
GLAS JAVNOSTI, 29.mart 2005.
Ministar saobraćaja i kapitalnih investicija juče je na Tehničkom fakultetu u Čačku "osvojio" i titulu magistra
Velja oborio komisiju: Ilić je priznao je da je njegov pristup problemu bio "Ili pukovnik, ili pokojnik", da bi jedan od članova komisije odmah odreagovao: "Ni pukovnik, ni pokojnik, nego - general!"
Velimir Ilić, srpski ministar saobraćaja i kapitalnih investicija, do sada samo diplomirani inženjer tehnologije, posle uspešno odbranjene magistarske teze, juče na Tehničkom fakultetu u Čačku, svom prezimenu može da doda i - magistarsku titulu. Sve neverne Tome koje su sumnjale u naučnu potkovanost ministra, posle uspešne odbrane teze, pred komisijom u kojoj je sedeo i jedan akademik, ministru Iliću mogli su samo da - skinu kapu.
Sem uobičajene ocene da je "kandidat Velimir Ilić uspešno odbranio magistarsku tezu", članovi komisije konstatovali su i da je njegov rad "doprinos nauci, a odbrana izuzetna, i da delovi rada mogu biti iskorišćeni za - doktorske disertacije". Sam Ilić, na opasku da je hrabro ušao u rešavanje praktičnih problema, priznao je da je njegov pristup bio "Pukovnik ili pokojnik", a jedan od članova komisije odmah je odreagovao: "Ni pukovnik, ni pokojnik, nego - general!"
I sama tema magistarskog rada, koji je srpski ministar kapitalnih investicija juče branio na Tehničkom fakultetu, bila je za neupućene prilično komplikovana: "Razvoj modela reinženjeringa procesa održavanja voznih sredstava železničko-tansportnog preduzeća". U stvari, pojasnio je kandidat Ilić, narodski rečeno, tema rada za magistraturu bila je reorganizacija sistema održavanja na srpskoj železnici.
Shodno temi, i atmosfera u sali u kojoj je ministar Ilić branio tezu bila je od samog početka akademska, uštogljena, zvanična, sve dok se u sali nije obreo Čačanin sa dve platnene torbe u rukama, verovatno u povratku s pijace, koji je prekinuo predsedavajućeg komisije profesora Branka Vasića sa beogradskog Mašinskog fakulteta i zatražio da se pre odbrane teze - minutom ćutanja oda pošta žrtvama divljačkog američkog bombardovanja.
Pre toga, prisutni profesori, i drugi akademski građani u punoj sali saznali su da je kandidat Ilić 1973. upisao i za pet godina, sa čistom desetkom, završio Tehničko metalurški fakultet u Beogradu, a 2002. upisao magistarske studije na Tehničkom fakultetu u Čačku, da je u međuvremenu uspešno položio sve ispite.
Odbrana teze trajala je oko 40 minuta. Ministar Ilić predstavio je svoju viziju rekonstrukcije službe održavanja, govorio je o reinženjeringu, benčmarketingu i ostalim složenim pojmovima ovog procesa. Da li je ministrova teza uspešna ili ne, svaku dilemu odmah su otklonili prisutni članovi komisije.
- Kandidat se uhvatio u koštac sa multidisciplinarnim problemom, s algoritmima koje je trebalo proveriti u praksi. Reinženjering je tenutno hit u svetu. Rad je izuzetan u svakom pogledu i ja pozivam kandidata da pomogne i drugima u odbrani teze - rekao je profesor dr Branko Vasić.
Pohvale na račun ministra nije štedeo ni drugi član komisije, profesor dr Jaroslav Živanić, dekan Tehničkog fakulteta u Čačku.
- Odbrana je izuzetna. Rad je već primenjen u samom preduzeću. Sve pohvale kandidatu - rekao je Živanić, a onda je upitao kanidata:
- Milim Vas, može li se model koji ste prezentovali primeniti i u JAT-u?
- Sigurno da može. Vlada je već pripremila koncept izdvajanja tehnike JAT-a u posebno preduzeće - odgovorio je kandidat Ilić.
Mentor kandidata Ilića, akademik Ljubiša Papić, konstatovao je zatim da ga ovako kvalitetna prezentacija rada uopšte nije iznenadila.
- Ovo je posledica veoma kvalitetnog rada kandidata Ilića. Njegove postdiplomske studije trajale su dve i po godine i ni po čemu se nisu razlikovale od studija drugih kandidata. Naučio je mnogo stvari koje je uspešno primenio u tezi.
I sve tako, strogo akademski, dok se ponovo za reč nije javio isti onaj Čačanin s početka priče koji je, iznerviran, najpre upitao predsednika komisije - šta je po struci!
- Kako da stvorimo pare kad su ljudi raskalašni? Šta vi organizujete kad mi uopšte nemamo proizvodnje? Nešto se vas organizatora mnogo namnožilo, svi organizujete, a radnika malo!
Ko će vama nadavati para kad su džepovi šuplji. Ovaj rad za mene je tra-la-la! - sasuo je Čačanin u lice komisiji.
Svo vreme dok je ovaj Čačanin negodovao, ministar Ilić, kao što je i red, ostao je miran. Tek posle zvaničnog dela "poverio" se novinarima.
- Znam da su pojedinci došli da me dekoncentrišu i napadaju. Na svaki moj ispit ovde dolazili su novinari, poturali mi kasetofon pod nos dok sam odgovarao, a sve to dekoncentriše čoveka. Neka i ostali, kad budu magistrirali, pozovu ovoliko novinara. Ne znam šta da učinim, a da to vi novinari ne devalvirate, da ne izvrgnete ruglu.
Oni koji me napadaju ne znaju da sam u Briselu dobio priznanje iz menadžmenta, da sam još pre dvadeset godina bio priznati stručnjak koji je davao sertifikate kod gradnje HE "Bajina Bašta", da sam proveravao održavanje važnih sistema Ilić, kome se posle završene promocije pridružila i supruga Gordana, dodao je da ne zna da li je neko od članova komisije u Novoj Srbiji, te da je članove komisije postavilo Nastavno naučno veće Tehničkog fakulteta u Čačku.
TEKST I FOTO: ZORAN ŠAPONJIĆ
BLIC, 29.03.2005.
Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije u Vladi Srbije, juče je na Tehničkom fakultetu u Čačku odbranio magistarski rad na temu „Razvoj modela reinženjeringa procesa održavanja voznih sredstava železničko - transportnih preduzeća“. Mentor, prof. dr Ljubiša Papić, Ilićev „model reinžinjeringa“ ocenio je kao izuzetan doprinos nauci. Predsednik ispitne komisije prof. dr Branko Vasić odao je priznanje Iliću „što je svojim radom uspešno savladao jedan kompleksan problem“.
V. T.
DANAS, 29.03.05.
Čačak - Verovatno nijedna magistratura od osnivanja Tehničkog fakulteta u Čačku nije izazvala toliku pažnju javnosti kao jučerašnja, kada je ministar za kapitalne investicije i prvi čovek Nove Srbije Velimir Ilić branio svoj magistarski rad na temu Razvoj modela reinženjeringa procesa održavanja voznih sredstava železničko transportnih preduzeća. Ilićevo izlaganje magistarskog rada, osim stručne javnosti, lokalnih medija i dopisnika beogradskih redakcija, pratile su čak i kamere RTS i TV B92.
Komisija za odbranu magistarskog rada, na čelu sa dr Brankom Vasovićem, profesorom Mašinskog fakulteta u Beogradu i članovima: dr Jeroslavom Živanićem dekanom Tehničkog fakulteta u Čačku, doskorašnjim odbornikom Nove Srbije i predsednikom UO EPS, i dr Ljubišom Papićem, nekadašnjim pomoćnikom ministra za nauku i mentorom ministra Ilića, posle više od četrdeset minuta izlaganja po oceni većine prisutnih nije mogla da iznađe prave reči hvale za magistarski rad Velimira Ilića. Najbolja ilustracija za ocenu magistarskog rada svakako predstavlja i zapažanje dr Vasića, koji je kao predsednik komisije zabranio snimanje tokom izlaganja ministra Ilića, da je snimanje ipak trebao da dozvoli kako bi jedan takav brilijantan rad ostao zabeležen objektivom kamere. Prema oceni komisije magistarska teza ministra Ilića dobija poseban značaj kada se u obzir uzme činjenica da je ona već našla primenu u ŽTP, koji se nalazi pod ingerencijom Ministarstva za kapitalne investicije, a kome kao i ostalim javnim preduzećima predstoji proces restrukturianja.
Model reinženjeringa koji je Velimir Ilić ponudio svojim magistarskim radom, po njegovoj tvrdnji primenjiv je i u JAT, koji kao cela srpska privreda, kako je to u više navrata istakao Ilić, ima izuzetno puno problema. Što bi drugim rečima trebalo da znači kada se prevaziđu ti izuzetni problemi za JAT koji već danima štrajkuje i ŽTP u kome se do pre nekolko dana štrajkovale užičke mašinovođe kada ovaj naučni rad nađe primenu neće biti zime.
Izlaganje i magistarski rad ministra Ilića, koje se u najvećem delu svodilo na čitanje sa video bima, nekadašnja legenda čačanske Gimnazije, a sada asistent na Višoj tehničkoj školi u Čačku, magistar Ratomir Ćosić propratio je komentarom: "Sve ovo je trala-la, ovo smo sve mogli i ranije da pročitamo u novinama".
Aleksandar Arsenijević
Честитке нашем министру:
Кад прочитах да је наш министар Веља магистрирао, нешто ме лецну. Знам колико је путовао по земљи и иностранству, говорио за телевизију, за новине, дао интервјуa… Kолико је само аката потписао, колико закона донео, на колико је свечаности и прослава био… Па сам се питао: „Па, људи, је ли то могуће?“. Колико је само времена провео на седницама Владе? Ради за четири министра. Нема општине коју није посетио уочи избора. За много је путних праваца обећао изградњу путева или реконструкцију постојећих? Да ли је тај човек уопште спавао?! А када јавише да је и магистрирао - било је стварно превише. Па, људи моји, када је имао толико времена да све то смисли и напише и направи нешто тако добро и трајно, по речима његових ментора?! Ваљда сада неће то и да примењује? Он вели да може на ЖТП, али и на Јат! Телеком није поменуо... Ваљда је то сукоб интереса, шта ли? Опасно је... Власт је страшна моћ...
Једна од црквених заповести гласи „молите се Богу за оне који су на власти“ Није то џабе написано. А Веља је верник... Па да се молимо и за њега и за себе. Ваља нам. Никакве штете не може да буде, но само користи.
Ово ме много подсетило на нека давна времена када су многи познати партијски руководиоци, преко ноћи, докторирали на тему самоуправљања.
Тезе да је самоуправљање одлично доказивано је на одбранама докторских дисертација безброј пута. Стално му је нешто мало фалило, па да цео свет почне да га примењује.
Дража Марковић је пре подне говорио како да се унапреди здравство, по подне - како решити проблеме у дрвној идустрији, а увече смо све то гледали на телевизији, уз додатну вест да је опао број оваца на Пештерској висоравни...
За време док су то јављали, друг и револуционар, Дража је густирао младу и врућу јагњетину. Причају и још по нешто младо... Било је и таквих који су преписивали читаве делове туђих књига, па на основу тога магистрирали и докторирали. Толико је то било лепо и добро написано да им је било жао да нешто мењају. Када се некадашњи босански политичар Хамдија Поздерац кандидовао за председника председништва тадашње СФРЈ дао је интевју, у то време, угледном НИН-у. Новинар је за то време био мало безобразан па питао Хамдију за неки његов научни рад у коме је откривено да је читавих 30 страна преписао од неког сарајевског социолога. Хамдија се наљутио и рекао да је тачно да је преписао, али да није право да се само он окривљује. Установио је да је тај социолог све преписао од Кардеља. Сумња га није напустила, па је даље установио да је Кардељ то преписао од Лењина, а да је Лењин то давно преписао од Плеханова. И на крају се питао сироти, и на делу ухваћени, Хамдија: зар је право да само он испадне лопов. Данас, кад зрело размислимо, не би било никакве штете што је преписивано, само да није примењивано. Зна се из праксе да једино министри не морају за свој посао да имају стручну спрему. Много би било боље да се, одмах по ступању на положај, сваком министру додели оно што му фали, па и више од тога: да му се додели и оно што жели. Тако би Динкић добио диплому доктора економских наука, одмах по ступању на дужност, Веља магистратуру итд. Зашто да се излажу непотребним напорима. Доста им је невоља и без тога.
30.03.2005.
Д. Ж. Ковачевић
Секретаријат СИНДИКАТА ТЕЛЕКОМА "СРБИЈА" |
11000 Београд,
Радивоја Кораћа 4 |