KОНФЕДЕРАЦИЈА
СЛОБОДНИХ СИНДИКАТА
СИНДИКАТ ТЕЛЕКОМА "СРБИЈА"
|
|
|
|
|
СИНДИКАТ ТЕЛЕКОМА "СРБИЈА" |
|
|
Број: 1279/9
Датум: 17. 12. 2004. године
РЕПУБЛИКА СРБИЈА,
Г. Борису ТАДИЋУ, председнику
СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Г. Предрагу МАРКОВИЋУ, председнику
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Др Војиславу КОШТУНИЦИ, председнику
Др Мирољубу ЛАБУСУ, потпредседнику
МИНИСТАРСТВО ЗА КАПИТАЛНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ,
Г. Велимиру ИЛИЋУ, министру
МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА И ЕКОНОМИЈЕ
Мр Млађану ДИНКИЋУ, министру
МИНИСТАРСТВО ЗА ПРИВРЕДУ И ПРИВАТИЗАЦИЈУ
Др Предрагу БУБАЛУ, министру
МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА
Г. Вуку ДРАШКОВИЋУ, министру
М Е Д И Ј И М А
Запрепашћен изјавама помоћника министра за капиталне инвестиције о догађајима са 16. седнице Управног одбора Предузећа „Телеком Србија“ а.д., принуђен сам да реагујем и изнесем истину, ради правилне информисаности пре свега запослених, које представљам у Управном одбору, а затим и целокупне јавности.
Импресиониран сам количином неистина коју су представници министарства успели да «упакују» у своје, релативно кратко, саопштење. Признајем да ја тако нешто, ни уз највећи труд, не бих умео. Капитално Министарство, па такве и лажи. У даљем тексту цитираћу ту изјаву и демантовати реченицу по реченицу.
Министарство: „Синоћни покушај наметања Управном одбору да изгласа Петровића за директора Телекома је покушај својеврсног правног насиља, истичу Братислав Благојевић и Драгомир Васиљевић, помоћници Министра за капиталне инвестиције, који су као представници министарства у чијој је надлежности ово предузеће, присуствовали седници УО али им председавајући није дозволио да говоре и упозоре на кршење процедуре. Та процедура је изостала. Ни ПТТ ни Влада нису дали своју сагласност, истичу Благојевић и Васиљевић. Представници мањинског акционара, грчке компаније ОТЕ, били су шокирани.“
Објаснимо прво како се поставља генерални директор Телекома. То питање регулисано је Статутом предузећа : „Генералног директора
предлаже Оснивач (чл. 27. став 1.) а именује
га Управни одбор (чл. 22. став 7.ф.)“. Оснивач Телекома непосредно је Јавно предузеће ПТТ Саобраћаја „Србија“, а посредно Република Србија, као стопроцентни власник ЈП ПТТ. Практично, Управни одбор ЈП ПТТ
предлаже генералног директора Телекома, Влада РС даје своју
сагласност на тај предлог, и после тога, на својој
првој следећој седници Управни одбор Телекома
именује генералног директора.
Мандат господину Драшку Петровићу на место генералног директора Телекома је истекао у децембру 2003. године. Управни одбор ЈП ПТТ на својој седници од
15.12.2003. доноси нову „Одлуку о именовању мр Драшка Петровића за генералног директора Телекома (број 2003-125599)“. Влада Републике Србије на својој седници од
18.12.2003. године доноси „Решење о давању сагласности на одлуку ЈП ПТТ Саобраћаја „Србија“ и
потврђује именовање мр Драшка Петровића за генералног директора Телекома (број 119-8288/2003-1)“. Тиме су били испуњени
сви предуслови да Драшко Петровић буде на следећој седници УО Телекома именован за генералног директора. Да је те седнице тада било, као што је требало, г. Петровић би био именован и цела ова прича се не би ни догодила. Међутим, из познатих разлога, седнице УО Телекома није било све до 14.12.2004. Председник УО је
морао да на дневни ред седнице УО стави и тачку „Именовање генералног директора“ јер га је на то обавезивао Статут предузећа. Нема, дакле, ни говора о
наметању те тачке дневног реда.
Министар, г. Велимир Илић, тврди да одлука претходне Владе није релевантна и да је и садашња Влада РС требала да дā своју сагласност на именовање Драшка Петровића. Министар и његови заменици тврде да актуелна Влада није консултована. Но, гле чуда, управо актуелна Влада у свом допису број 119-4018/2004-1 од
08. јуна 2004. године, упућеном Телекому, констатује: „да је решењем Владе РС 24 број 119-8288/2003 од 18. децембра 2003. године дата сагласност Владе за именовање мр Драшка Петровића за генералног директора Предузећа за телекомуникације „Телеком Србија“ а.д.“. Да је актуелна Влада имала нешто против г. Драшка Петровића, ваљда би то тада и написала ?
Истичем да су сва три горе поменута документа
сви чланови УО Телекома (укључујући Грке) добили више од месец дана пре одржавања седнице (по Пословнику о раду УО материјали се шаљу најкасније 7 дана пре одржавања седнице), тако да се не може говорити о
наметању те тачке дневног реда. Што се тиче навода да су Грци били
шокирани стављењем ове тачке на дневни ред, ја такву изјаву нисам чуо ни од једног присутног Грка. Уосталом, постоји и Записник са седнице УО, па се може проверити.
Уважени министар тврди да ни Управни одбор ПТТ-а није консултован. Међутим, постоји важећа одлука УО ПТТ (већ сам је навео), која до дана данашњег није повучена или измењена. Шта више, члан УО Телекома је и г. Љубомир Белошевић, заменик генералног директора ПТТ-а, који би сигурно интервенисао да је ПТТ имао нешто против ове тачке дневног реда.
Из свега горе изнесеног, потпуно је јасно да :
Процедура за именовање генералног директора јесте испоштована,
Није било никаквог наметања тачке дневног реда,
Грчки представници нису били „шокирани“ „наметањем“ ове тачке дневног реда, али, претпостављам да јесу били шокирани хајдучким упадом представника Министарства за капиталне инвестиције на састанак Управног одбора на који нису били позвани.
Наиме, у пословнику о раду УО Телекома експлицитно пише (чл. 5.) :
„Седнице Управног одбора нису јавне
(подвукао Љ.К.). У раду УО учествује генерални директор, заменик генералног директора и чланови Извршног одбора (то су директори генералних дирекција Телекома, опаска Љ.К.), председник Надзорног одбора (на захтев !). Председник УО може позвати и друга лица да присуствују појединим тачкама или седници УО“.
Из горе наведеног сасвим је јасно да представници министаства за капиталне инвестиције
нису имали никаквог права да непозвани присуствују седници УО. Ако неко мисли да су они дошли да штите инетересе Владе РС, односно грађана Србије, шта је онда задатак чланова УО које је
директно поставила Влада РС :
Проф. др Милан Божић, председник УО,
Мр Љубисав Јоловић и
Радојко Обрадовић.
У саопштењу помоћника министра стоји и то да је «тачка скинута са дневног реда у току ноћи, и да је седница прекинута у 2 сата ујутро». Кад се то тако напише, изгледа да је управо ова тачка била разлог прекида седнице УО у 2 сата ујутро. Истина је сасвим другачија. Тачку о именовању директора је са дневног реда скинуо председник УО на самом почетку седнице (у 17 часова), а проблеми су настали кад је на дневни ред стигла тачка о покрићу губитака из година 1999. и 2000. и расподели профита из година 2002-2003. Акционари (ПТТ и ОТЕ) нису могли одмах да се договоре на који начин да се то уради, па су консултације трајале до 2 сата ујутро. Ни тада није постигнут договор, па је седница прекинута због умора свих чланова УО.
Преговори су настављени следећег јутра и трајали до 12 сати, када су се акционари договорили. Тада је и настављена седница УО и у року од 15 минута све преостале тачке дневног реда су завршене.
Дакле, ако је ико овде извршио пуч, то је онда министар Велимир Илић са својим помоћницима, јер нису испоштовали одлуку Владе чији су чланови. Толико о њиховиој «бризи» о интересима државе и грађана.
Поставља се, наравно, питање, због чега (и кога) је ова представа режирана и изведена ?
Ми, запослени у Телекому и наши синдикати, јако добро знамо колико су челници Министарства за капиталне инвестиције забринути за интересе државе у Телекому. Наиме, они већ месецима покушавају да «Телеком Србија», најбоље и најпрофитабилније предузеће у Србији (и по домаћим и по међународним мерилима!) разбуцају на неколико делова. На те делове би онда ставили шапе људи који су своје огромно богатство стекли пљачкајући грађане Србије у време Слободана Милошевића (а неки, на жалост, и после тог времена).
Своју идеју о разбијању Телекома на неколико независних предузећа челници Министарства за капиталне инвестиције правдају Законом о телекомуникацијама и захтевима Европске Уније. То је неистина, јер у закону нигде не стоји да се Телеком мора разбити на неколико независних предузећа. Шта више, искуства развијених земаља, која су то учинила са својим националним оператерима 2000. године, су катастрофална! Они сада, уз огромне напоре и огромне трошкове, поново фузионишу та предузећа враћајући их под један кров (Deutshe Telecom, France Telecom, Telecom Italia, као и неколико великих америчких и канадских телекомуникационих компанија). Већина земаља Европске уније своје националне оператере није разбила, остављајући чак држави
већински пакет акција у њима (Норвешка, Шведска+Финска које имају заједничку компанију!, Белгија, Словенија, Чешка, Кипар) или
доминантан пакет (Аустрија, Грчка, Пољска, Словачка). Само су укинули монопол и приватизовали
један део националног оператера, остављајући
држави одлучујућу реч у предузећу. То би био одличан рецепт и за Србију.
Чињеница да, и поред свега тога, челници министарства и даље заступају своју идеју, говори о њиховој (не)стручности и (не)компетентности, као и о њиховим (лошим) намерама. Запослени, који су последњих 60-так година, заједно са грађанима, градили ПТТ систем (а у тих 60 година држава у систем није уложила ни један једини динар, само је узимала кад јој је и колико требало!), прозрели су ову прљаву игру и спремни су да своју компанију бране „зубима и ноктима“.
Челницима Министарства за капиталне инвестиције и њиховим спонзорима поручујемо :
„Señores, no passaran !“
Љубомир Ковачев, дипл.инж. с.р.
члан УО Телекома
испред Синдиката Телекома „Србија“
|
Секретаријат СИНДИКАТА ТЕЛЕКОМА "СРБИЈА" |
|
|
11000 Београд,
Радивоја Кораћа 4 |