KONFEDERACIJA | |
SINDIKAT TELEKOMA "SRBIJA" | |
IZVESTAJ SA SASTANKA PREGOVARACKOG TIMA SINDIKATA SA V.D. DIREKTOROM DIREKCIJE ZA PERSONAL I ORGANIZACIJU, G-DJOM MILICOM DJUROVIC
Razgovor smo zapoceli tako sto smo pitanja u vezi sudbine zaposlenih u Telekomu rasporedili u cetiri grupe :
1. Zaposleni koji rade u sekundarnim i tercijarnim delatnostima u Preduzecu;
2. Zaposleni koji rade kao operateri u sluzbama „96“, „977“ i „988“;
3. Zaposleni iz osnovne delatnosti koji ce ostati bez posla, a koji trenutno obavljaju zbog tehnoloskog napretka (najvise takvih je u komutaciji i prenosu);
4. Zaposleni na odredjeno vreme.
Odmah na pocetku g-dja Djurovic nam je iznela principijelni stav poslovodstva Telekoma : tehnoloskog viska nece biti, i niko u Telekomu nece po tom osnovu dobiti otkaz. Medjutim, viska radnika ima i to: a) Zaposleni koji su nedovoljno uposleni; b) Visak koji postoji zbog lose organizacije Preduzeca. U toku je snimanje svih poslova u Preduzecu i zaposleni koji su nedovoljno ili neadekvatno uposleni dobice dodatne poslove ili ce biti prerasporedjeni na druge poslove koji odgovaraju njihovim kvalifikacijama.
Poseban problem predstavlja cinjenica da 415 zaposlenih rade na poslovima za koje nemaju odgovarajucu strucnu spremu. Taj ce se problem resavati tako sto ce oni najstariji imati prednost ako izaberu da konkurisu za fond DNT, a ukoliko ne zele da napuste Preduzece bice rasporedjeni na poslove koji odgovaraju njihovoj spremi i njihovim godinama, kao i psiho-fizickim sposobnostima. Onima, mladjima, bice ponudjeno da se doskoluju kako bi imali odgovarajucu spremu za posao koji obavljaju.
Vise puta u toku razgovora g-dja Djurovic je naglasila da je akcija „dobrovoljno napustanje Telekoma“ zaista dobrovoljna, odnosno da niko nece biti kaznjen ili otpusten ukoliko se prepoznao medju prioritetima za konkurs, a nije se prijavio. Osim toga, u Budzetu Preduzeca za 2005. godinu predvidjena su sredstva i za ovu svrhu, sto znaci da ce i sledece godine biti konkursa. Cak postoji ideja da ovo bude stalna akcija, a ne konkurs.
U proslom (prolecnom) konkursu Telekom je napustilo oko 600 radnika, a ocekuje se da ce na ovom konkursu otici jos oko 200 zaposlenih. I pored toga, Telekom jos uvek ima oko 12.900 zaposlenih. Po nalogu inspekcije Ministarstva za rad - Telekom je morao da zaposli nekoliko stotina radnika koji su radili preko studentske zadruge. Takodje, primljeni su i monteri, a i neke druge deficitarne struke. S druge strane, postoji zahtev Vlade Republike Srbije da broj zaposlenih na kraju ove godine bude sveden na 11.400.
Kako ce se ovo postici, a da niko ne bude otpusten ?
1. Zaposleni u sekundarnim i tercijarnim delatnostima na neodredjeno vreme
Sudbina ovih delatnosti i zaposlenih u njima je tzv. „outsourceing“. Sta to znaci ?
Prevedeno na srpski, to znaci da velika vecina delatnosti koje se obavljaju u Preduzecu, a nisu osnovna delatnost, moraju biti izvucene iz Telekoma. To se moze uciniti na vise nacina, pri cemu je poslovodstvo Telekoma izabralo nacin koji je i za Preduzece i za zaposlene u ovim delatnostima najbolji.
Telekom ce, zajedno sa sindikatima, osnovati novo preduzece (odn. u buducnosti – preduzeca) u kome ce Telekom biti glavni akcionar, a koakcionari ce biti i sindikati. To novo preduzece ce preuzeti radnike iz odredjene delatnosti koja se izvlaci iz Telekoma. Kako ce to u praksi izgledati, videcete na osnovu prvog takvog preduzeca cije je osnivanje vec zapocelo. To prvo preduzece ce preuzeti radnike koji rade na odrzavanju higijene (spremacice), a zatim i radnike koji odrzavaju zgrade (stolari, bravari, moleri, vodoinstalateri itd) i radnike FTO (portiri). Formiran je tim ekonomista i pravnika koji je poceo da snima poslove za buduce preduzece, da pravi normative i normira poslove, a zapocece i nabavka sredstava za rad tog novog preduzeca. U tom timu su i po jedan strucnjak iz oba reprezentativna sindikata (iz naseg je gospodin Mr. Ljubisa Antic, nas ekonomski savetnik).
U novo preduzece ce preci prvo spremacice (krajem ove ili u januaru 2005. godine), a do kraja aprila preci ce i portiri i radnici na odrzavanju zgrada. Novo preduzece nece biti prepusteno samo sebi i surovom trzistu. Naprotiv, Telekom i sindikati, posto ce biti vlasnici tog preduzeca, imaju interes da ono profitabilno radi i da zaposleni u njemu budu zadovoljni. To preduzece ce imati ugovor sa Telekomom za obavljanje poslova, a radice i za druge. Sto se pre novo preduzece postavi na noge i osamostali, bice bolje za sve zaposlene u njemu. Ocekuje se da ce plate u novom preduzecu vrlo brzo prestici zarade koje su ti radnici imali u Telekomu, a sigurno nece biti manje.
Kada novo preduzece pocne sa radom, verovatno ce i PTT-u biti pruzena mogucnost da njihovi radnici, koji obavljaju ovakve poslove, predju na rad u novo preduzece.
Iako to u ovom momentu zvuci kao naucna fantastika, zaposleni u tom preduzecu bice u situaciji da posle odredjenog vremena otkupe akcija svog preduzeca od osnivaca, i da budu u pravom smislu reci sami svoje gazde. Mnogi od nas nisu navikli da razmisljaju na ovakav nacin, ali – socijalizam je mrtav, treba iskoristiti sve mogucnosti koje kapitalizam pruza.
Po ovom receptu bice osnovana kasnije i druga preduzeca, koja ce preuzeti i ostale sekundarne delatnosti u Telekomu. Dakle, niko nece biti izbacen na ulicu, niti biti predat privatnom gazdi na milost i nemilost.
2. Operateri „96“, „977“, „988“
Sluzbu „96“ preuzece PTT, ali nece preuzeti i nase radnike. Sluzbe „977“ i „988“ ce biti reorganizovane i centralizovane. Bice formiran tzv. „call center“ gde ce pretplatnik ostvarivati celokupnu komunikaciju sa Preduzecem, od prijave kvara do razlicitih informacija. Reorganizacija se ocekuje do kraja 2005. godine.
Sta ce biti sa zaposlenima u ovim sluzbama? Ocekuje se da oni najstariji iskoriste fond za DNT, a ostali, koji rade na neodredjeno vreme, ce dobiti novi posao u Preduzecu – u „call centru“ ili neki drugi. Ponavljamo da je konkurisanje za DNT dobrovoljno!
3. Tehnoloski visak u osnovnoj delatnosti
Ubrzanom digitalizacijom, koja je uslov opstanka Telekoma na trzistu na kome nece imati monopol, svakog dana se gasi po neka analogna centrala, a spojni putevi (koaksijalci i radio-veze) zamenjuju se optikom. Karakteristika novih komutacionih i prenosnih sistema je da se neuporedivo manje kvare nego oni prethodni, pa je shodno tome za njihovo odrzavanje potrebno znatno manje ljudi nego ranije. Na taj nacin se u sustini u Preduzecu pojavljuje interni tehnoloski visak u osnovnoj delatnosti.
Niko od ovih zaposlenih ne treba da brine – dobice novi posao u Telekomu u skladu sa svojim kvalifikacijama i sposobnostima. Novom organizacijom Preduzeca, za koju se ocekuje da ce je KONACNO usvojiti Upravni Odbor najdalje pocetkom 2005. godine, otvorice se delatnosti kojima se Telekom do sada nije uopste, ili nije dovoljno bavio. Telekom ce se okrenuti trzistu, a najvaznija direkcija u novoj organizaciji bice Direkcija za usluge. Prosirenjem broja korisnika nasih usluga i pruzanjem nekih potpuno novih, otvorice se prostor i za zaposlene koji su ostali bez svog dotadasnjeg posla, kao i za zaposljavanje novih radnika.
Jedan interesantan primer: zasto Telekom ne bi preuzeo brigu o odrzavanju telekomunikacionih kapaciteta drugih velikih sistema koji takve kapacitete poseduju (EPS, NIS, ZTP, drugi)? To je nasa osnovna delatnost, a njihova nije. Telekom sigurno nece graditi benzinske pumpe (iako je to vrlo profitabilno), pa zasto onda NIS ne bi svoje kapacitete dao Telekomu na odrzavanje ? To je primer za „outsourceing“ za NIS, u nasu korist.
G-dja Djurovic je iznela jos jednu odlicnu ideju – zaposleni bi trebalo i sami da predlazu poslovodstvu Telekoma poslove kojima bi se Preduzece moglo da bavi, a da ti poslovi donose zaradu.
4. Zaposleni na odredjeno vreme
Zaposleni na odredjeno vreme, koji rade u osnovnoj delatnosti, koji imaju potrebne kvalifikacije i dobro su se pokazali na poslu, bice primljeni u stalni radni odnos. Slicno vazi i za zaposlene koji rade u sekundarnim delatnostima. Oni koji imaju tehnicko obrazovanje bice prevedeni u osnovnu delatnost gde god je to moguce; oni drugi ce, pre ili kasnije, preci na rad u nova preduzeca koja Telekom bude osnivao. Izuzetak od ovog pravila cine stari, bolesni ili oni koji nemaju potrebne kvalifikacije za posao koji rade.
Poslovodstvo ce tercijarne delatnosti, u kojima je mali broj zaposlenih, a preduzece nema interesa da te poslove zadrzava (kao sto je prevodjenje npr.), ponuditi drugim preduzecima cija je to osnovna delatnost, uz uslov da preuzmu i nase radnike.
Na kraju zelimo da naglasimo jos jednu cinjenicu. Radnici koji budu presli u nova preduzeca NE GUBE pravo na besplatne deonice Telekoma – i oni ce ih dobiti onda kada svoje deonice budu dobili zaposleni koji ostanu u Telekomu.
Nadamo se da je ovaj dvoiposatni sastanak ispunio svoju svrhu i razjasnio mnoge nedoumice kod zaposlenih, ali i kod nekih rukovodilaca. Primetili smo da ima rukovodilaca na terenu koji malo znaju sta su i kakve su namere poslovodstva Telekoma za buducnost. Pravovremeno i tacno informisanje pomoci ce i njima da budu uspesniji u svom poslu.
Za Pregovaracki tim Sindikata Telekoma „Srbija“
Ljubomir Kovacev, s.r.
Ljubomir Kovacev, predstavnik naseg sindikata u Upravnom odboru Telekoma
Sekretarijat SINDIKATA TELEKOMA "SRBIJA" |
11000 Beograd,
Radivoja Koraća 4 |