|
|
После два квалификациона кола, уз учешће преко 3500 такмичара,
200 најбољих из све четири територијалне дирекције, од 23. до 26. септембра одмерили су снаге међусобно на спортским теренима хотела „Лепенски Вир“ у Доњем Милановцу у малом фудбалу, баскету, шаху, стоном тенису, трчању на 100 и 400 метара и пикаду. Када би се збројали сви појединачни и екипни резултати – најбољи би били такмичари из
Централне Србије, а када би се сабрали сви екипни резултати – такмичари
ТД Нови Сад. Међутим, с обзиром на чињеницу да је спортско такмичење обновљено после много времена – сви су победници. Организатори ће из пропуста, којих је било, извући поуке за следећу годину. Персонал ће, заједно са синдикатима, по речима
Милице Ђуровић, директора Дирекције за персонал и организацију, која је затворила такмичење, анимирати још више запослене за наредно такмичење, апострофирајући и другу димензију – међусобно дружење и упознавање запослених, као и неговање осећања припадности Предузећу. Директор Дирекције за мобилну телефонију
Владимир Лучић, који је отворио такмичење, нагласио је да је Телеком најјача фирма у Србији, да су за то заслужни управо запослени који би требало да се минулог викенда такмиче, али и одморе, дружећи се и забављајући се. Тако је и било. Подељене су и дипломе за тај неформални део. Такмичењу су присуствовали и гости из
Синдиката Телекома Кипра, који су одиграли ревијалну утакмицу у фудбалу са нашим најбољим фудбалерима. Нису били превише несрећни што су изгубили са
7:2.
Следе резултати, фото прича и пар занимљивости.
200 „Телекомоваца“ у ставу мирно док се интонира нова (стара) химна „Боже правде“
Владимир Лучић проглашава игре отвореним
Сандра Коцић, најбржа на 100 метара, приближава се циљу
Њих три не покушавајте да јурите! Немате шанси! Сандра Коцић, Александра Шуша и Славица Радомировић, најбрже даме у Телекому
Прекратко за „тројку“
Стрелци се нису прославили (инфицирали их репрезентативци). Две утакмице су завршене без голова
За утеху ветеранима из Бора – слика на сајту
Влатко Савићевић – најбољи шахиста у Телекому
Један од седам голова у мрежи злосрећног голмана Кипрана
Као у добра стара времена: Зоран Мрваљевић на месту тренера...
... а Милица Ђуровић и главни организатор Славољуб Кандић - у публици...
Пехари и поклони за најбоље (први екипно добили тренерке, први појединачно - мобилне, другопласирани и трећепласирани: сатове и пиће, не за уношење у Предузеће, наравно)
Шамионка у пикаду и још којечему: Надежда Видаковић
Другопласирана на 100 метара Александра Шуша, члан Организационог одбора, гле, прима награду од председника Организационог одбора С. Кандића.
Пехар Кипранима за успомену на дружење. Не на резултат, наравно!
Новосађани са буљуком пехара
Грк, Нишлијка Јелена Антонијевић и ... сиртаки
Зоран Адам овако заради диплому за најбољег певача аматера
Рокен рол вратоломије, уз нове креације: Спасојка Врањеш и Живан Мандић
Највеселији сто: За пет минута дигли салу на ноге
Чак и увек озбиљни Фића, није одолео...
Јоргос изненађен тортом. Није било времена за свећице...
Ивицина луда журка за рођендан..
Нашу екипу су већином чинили најбољи, фудбалери из Шапца: Саша Коларић, Жељко Исаиловић, Драган Гачић, Драган Чворић, Бранко Бојић, Ивица Пајић и Саша Ненадовић. Из Новог Сада су наступали: Живан Мандић, Душко и Мита Милошевић, а из Ниша: Драган Стојановић и Зоран Гашевић.
Голове су постигли: Драган Чворић три, а по један: Живан Мандић, Ивица Пајић, Драган Гачић и Драган Стојановић.
По клизавом терену, тешком за игру, наши фудбалери су на самом почетку имали теренску иницијативу, коју су крунисали голом. Следило је, за наш фудбал типично - опуштање, које су Кипрани казнили са два узастопна гола, па се на одмор отишло са 2:1 за госте. Тешка срца, овај репортер мора да призна да је улазак Живана Мандића унео преокрет у игри наше екипе. Наши су из пенала изједначили, а потом и декласирали противника.
Најзанимљивији шампион наших спортских игара била је Надежда Видаковић из ТД Централна Србија. Ова сјајна Ужичанка је заслужила дуплу награду: иструцкала се путујући од Ужица до Доњег Милановца, победила је, а чињеница да је у видљивом благословеном стању, није је омела да наступи и победи. Не сумњамо да ће јуниор (или јуниорка) од маме да наследи спортски, борбени дух! Све честитке!
Прес центар (о коме ће касније бити речи), помно је стизао да прати сва такмичења, али и све занимљиво око терена, а посебно на вечерњим дружењима. То је резултирало доделом посебних диплома:
1. За спортски дух диплому је добила, као и најдужи аплауз,
Весна Томић (ТД Нови Сад). Она је пала у трци на 100 метара (стаза је била очајна), иако повређена, устала је, наставила трку и прошла кроз циљ.
2. Јоргос Ставринидес, колега из кипарског Телекома, прославио је уз торту, поклоне и честитке рођендан (25. ха, ха, ха), па као успомену, носи и диплому.
3. Јелена Антонијевић из Ниша се, понесена сиртакијем, умешала међу Кипране и многе од нас, који је не познајемо, ставила у дилему: да ли је и она гошћа са Кипра или наша. Својим умећем пристојно је запањила и Кипране. И добила диплому за плес.
4. Најбољи певач – аматер је Зоран Адам из Сремске Митровице. Следеће вечери, када су дипломе одштампане, осмелили су се и други и дали идеју за мини-такмичење, унутар игара за идућу годину. Зоран нам је остао дужан да отпева „Ђурђевдан“
5. За најбољи плесни пар проглашени су
Спасојка Врањеш и Живан Мандић. Изводили су разне рокен-рол акробације и подсетили нас на добра стара времена...
6. Најлепши осмех краси Андријану Бојић из Београда.
7. Нај музичар је Стеван Стаменковић из оркестра „Прва лига“, који нас је анимирао све три вечери. А и ми смо били сјајни, па су нам и сами музичари аплаудирали.
8. За највеселију екипу проглашени су
кошаркаши из Новог Сада. Били су сјајни! Певали су, играли, анимирали остале и све време се нису одвајали! Милина од целине!
9. За крај смо оставили најлепше. Елем, најлепшом екипом проглашене су
кошаркашице из Београда! Међу њима је био и онај најлепши осмех!
Идеја и кандидата је било на претек! Рецимо, за највеселији сто, за којим су (исправљамо пропуст) седели: Сашка Шуша, Снежана Филиповић, Јелена Петровић, Зоран Вићентић, Мирослав Јоксимовић, Драгча Стојмировић,Небојша Вучинић, Миладин Филиповић, Иванко Мандић, Зоран Димитријевић, Славољуб Станковић... Недостајале су нам дипломе. Боже здравља, идуће године исправљамо пропуст!
Иако без помоћи новинара, лавовски су одрадили обиман и озбиљан посао! Драган Шаренац је направио преко 400 фотографија. У року од сат времена већ сте могли да их видите на паноима испред Прес центра. Саша Бачанин је правио чуда на компјутеру (најзадовољнији је сигурно Влада Лучић). Да је имао више времена и штампач у боји, или бар још једног помоћника, сви победници би имали своје слике на дипломама! Рецимо! Ивица Милошевић је био свуда. Сликао је догађаје по потреби, писао, допуњавао евентуалне пропусте, разрађивао нове идеје за идућу годину...
Тачно после поноћи, 26. септембра, стигле су честитке, поклони, торта и шампањац за 39. рођендан председника СО Ниш Синдиката Телекома „Србија“. Ивица никада није имао више гостију на рођендану. Још једном, честитамо!