Saopstenje

SINDIKAT TELEKOMA " SRBIJA"
SEKRETARIJAT BEOGRAD, KOSOVSKA 10/III
tel. 3231-447, 32-10-348, faks 32-30-564
http:// www.sindikat-telekoma.co.yu e-mail: sintel@eunet.yu
Broj: 454/3 Datum: 16.04.2003. godine

POSTOVANI NARODNI POSLANICI,

Sindikat Telekoma "Srbija" dobio je od GIPI - GLOBALNE INICIJATIVE ZA POLITIKU INTERNETA iz Vasingtona, Komentar na Nacrt Zakona o telekomunikacijama Republike Srbije, od 27. decembra 2002. godine (Verzija Nacrta Zakona je od 08.10.2002., a ne od 29. jula 2002. godine, kako to pise u napomeni pisma). Sindikat je organizovao prevodenje navedenog Komentara GIPI-a. U prilogu Vam se daje prevod i Komentar GIPI-a na engleskom.

Strucna grupa Sindikata Telekoma "Srbija", obrazovana sa zada-tkom da pripremi primedbe na Predlog Zakona o telekomunikacijama, izvrsila je detaljnu analizu navedenog Komentara GIPI-a i iznosi svoje misljenje:

GLAVNA PRIMEDBA GIPI-a

        Medunarodne organizacije na lep nacin daju pohvale o materija-lima, a onda iznesu svoje kritike tog materijala. To isto je ucinila i organizacija GIPI na Nacrt (Predlog) Zakona o telekomunikacijama.

        Glavna primedba GIPI-a je upucena na zadrzavanje monopola za Telekom Srbija do 09. juna 2005. godine na sve usluge u fiksnoj telekomu-nikacionoj mrezi (clan 109. Predloga Zakona o telekomunikacijama). Ova prime-dba je istaknuta u stavu 2. na prvoj strani Komentara i ponovljena je u poglavlju 8. Prelazne odredbe. GIPI je analizirala pitanje monopola na davanje javnih telekomunikacionih usluga, ali je ispustila iz vida odredbu clana 109. stav 5. Predloga Zakona u kojoj je dato pravo fizickim i pravnim licima da podnose prijavu i dobiju dozvolu za izgradnju, posedovanje i eksploataciju javne fiksne telekomunikacione mreze, ili za pruzanje usluga javne fiksne telekomunikacione mreze, ali mu se ne moze dati pravo da to radi pre isteka monopola/ekskluziviteta, 09.06.2005.

        Dalje, u poglavlju 8. Prelazne odredbe, GIPI je posebno ukazao na odredbu clana 110. stav 1. tacka 1. Predloga Zakona kojom se ukida monopol na davanje usluga sa dodatnom vrednoscu, jer po clanu 109. stav 1. ova usluga spada u monopol. U clanu 4. stav 1. tacka 17. Predloga Zakona pise: "javna telekomunikaciona usluga sa dodatnom vrednoscu" je javna telekomunikaciona usluga koja nije osnovna i koja osnovnoj usluzi daje dodatnu vrednost. Uzimajuci u obzir odredbu clana 49. stav 1. koja glasi: "Ministarstvo, na predlog Agencije ...... , odreduje pocetnu grupu usluga koje predstavljaju osnovne usluge i koje su, u smislu ovog zakona, definisane kao univerzalni servis", nije jasno koje to usluge sa dodatnom vrednoscu zakon poznaje i koje mogu da se pruzaju bez digitalnih telefonskih centrala Telekoma Srbija, a za koje su zainteresovani novi davaoci javnih telekomunikacionih usluga.

VAZNA NAPOMENA

        1. Do sada niko nije uradio detaljnu analizu i objasnio zbog cega Telekom Srbija treba i dalje da zadrzi monopol na usluge u fiksnoj telekomunikacionoj mrezi do 09. juna 2005. godine. Stoji cinjenica da usluga govorne telefonije, koriscenje faksa i modema za prenos poda-taka, predstavljaju osnovnu uslugu (univerzalni servis - clan 49. Nacrta Zakona). Ova osnovna usluga ubuduce nece da bude komercijalna usluga. Postavlja se pitanje: Ko ce to onda da ulaze novac u gradnju javne fiksne telekomunikacione mreze da bi pruzao navedenu osnovnu uslugu?
        2. U javnoj fiksnoj telekomunikacionoj mrezi za nove davaoce javnih telekomunikacionih usluga sada su interesantne sledece usluge koje su pod monopolom: (1) medunarodni telefonski saobracaj koji se obavlja koriscenjem Internet tehnologije (VoIP); (2) fiksne satelitske usluge i (3) zakup medunarodnih i medugradskih vodova, dok (4) usluge sa dodatnom vrednoscu nisu interesantne, iz razloga koji su napred navedeni.
    2.1. Savezno ministarstvo saobracaja i telekomunikacija je na osnovu misljenja Ministarstva saobracaja i telekomunikacija Republike Srbije izdalo vise dozvola za rad VSAT satelitskih stanica. Na ovaj nacin su dva Ministarstva ukinula monopol za fiksne satelitske usluge, a sto se vidi iz dozvole za radio stanicu, koja se daje u prilogu.
    2.2. Elektroprivreda Srbije sada vrsi zamenu zastitnih uzadi na dalekovodima. U novim uzadima su ugradena opticka vlakna (od 24 do 48) i Elektroprivreda ce na ovaj nacin izgraditi medunarodnu i medugradsku mrezu sistema prenosa za davanje vodova u zakup, velikog kapaciteta. Za Republiku Srbiju i za korisnike telekomunikacionih usluga nije ekonomski opravdano da ovi kapaciteti stoje neiskorisceni. Zato u Zakonu o telekomunikacijama treba usloviti davanje medunarodnih i medugradskih vodova u zakup, da se zakupac prvo obraca Telekomu Srbija, a onda Elektroprivredi ukoliko bude javni telekomunikacioni operator (Vidi informaciju o planovima Elektroprivrede) ili nekom drugom javnom telekomunikacionom operatoru.
    2.3. Objektivno, za usluge koje su sada pod monopolom, a koje su navedene u clanu 109. Predloga Zakona, jedino postoji interes novih javnih telekomunikacionih operatora za pruzanje usluga u medunarodnom tele-fonskom saobracaju koriscenjem Internet tetehnologija (VoIP). Skidanje monopola na pruzanje usluga u medunarodnom telefonskom saobracaju koriscenjem Internet tehnologija dovesce do velikog smanjenja cena u medunarodnom telefonskom saobracaju i do smanjenja ukupnog prihoda Telekom Srbija. Ovo veliko smanjenje prihoda Telekoma Srbija mora da se nadoknadi visestrukim povecanjem cena mesnih telefonskih razgovora, a to sada u ovim ekonomskim uslovima nije ostvarljivo, jer vecina gradana Republike Srbije nema ekonomsku snagu da placa visestruko vecu cenu za mesne (lokalne) telefonske razgovore od postojece cene.

        3. Iz svega napred navedenog je ocigledno, da se samo pruzanje usluga u medunarodnom telefonskom saobracaju koriscenjem Internet tehnologije mora da se drzi pod monopolom do 09. juna 2005. godine, a na takvu odredbu u Zakonu o telekomunikacijama primedbu ne bi stavila ni Evropska komisija.

        4. Problem monopola moze i treba da resi Javno preduzece PTT saobracaja "Srbija", koje dobija 2% od ukupnog prihoda Telekoma Srbija na osnovu prava o monopolu do 09. juna 2005. godine, a sto se vidi iz sledece dokumentacije:

    3.1. Pravni osnov za davanje ekskluziviteta - monopola

        Preduzece PTT moze, na odredeno vreme, uz saglasnost Vlade, preneti zavisnom preduzecu pravo obavljanja delatnosti za koje je zavisno preduzece osnovano.
        Vlada utvrduje uslove pod kojim se pravo obavljanja delatnosti prenosi zavisnom preduzecu, vreme za koje se pravo prenosi i uslove koriscenja i povezivanja sa osnovnom telekomunikacionom mrezom (medunarodni magistralni objekti do nivoa regionalnog komutacionog centra, mreze sa integrisanim uslugama i satelitske komunikacije).
        Zavisnom preduzecu se u slucaju iz stava 1. ovog clana moze za odredeno vreme preneti iskljucivo pravo obavljanja delatnosti uz naknadu cija se visina, nacin i uslovi koriscenja utvrduju osnivackim aktom.
        Naknada iz stava 3. ovog clana je prihod maticnog preduzeca kojim se obezbeduje poslovanje i razvoj PTT delatnosti i preduzeca u celini (clan 14a Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemima veza - "Sluzbeni glasnik RS", broj: 20/97).

    3.2. Placanje naknade za dobijanje ekskluziviteta - monopola

        - "Telekom Srbija" je obavezan da na ime prava iskljucivog obavljanja delatnosti, prenetog u skladu sa Zakonom, placa Javnom preduzecu PTT saobracaja "Srbija" u vremenu za koje ima pravo, naknadu od usluga za koje je pravo preneto, u visini kojom se podrzava poslovanje i razvoj delatnosti poste i ostalih delatnosti Javnog preduzeca PTT "Srbija", uz mogucnost da se predvidi da se placanje vrsi na mesecnoj osnovi u toku vremena trajanja licence (tacka 19. stav 5. Odluke o osnivanju Preduzeca za telekomunikacije Telekom Srbija, broj: 23262-3 od 08.06.1997. godine).
        - "Telekom Srbija ce tokom perioda ekskluziviteta (osam godina), placati PTT-u ili bilo kom organu Vlade Republike Srbije, koje PTT moze odrediti ili koji mogu da odgovaraju ovoj svrsi u skladu sa vazecim zakonom, mesecnu naknadu od 2% od njegovog mesecnog neto prihoda iz prethodnog meseca" (tacka 7. Prenosa prava na obavljanje delatnosti, koju su potpisali generalni direktori Javnog preduzeca PTT saobracaja "Srbija" i Preduzeca za telekomunikacije "Telekom Srbija" a.d., 08.06. 1997. godine).

        Misljenje Grupe strucnjaka Sindikata na Komentare GIPI-a su:
1. Nova nezavisna regulatorna Agencija

        - GIPI ima primedbe na duzinu mandata i na razresenje clanova Upravnog odbora Republicke agencije za telekomunikacije. Grupa struc-njaka predlaze da se izvrsi uskladivanje sa izborom i razresenjem clanova Saveta Republicke radiodifuzne agencije, kako je odredeno u Zakonu o radiodifuziji.
        - GIPI ima primedbe na ovlascenja Ministarstva da resava sukobe izmedu operatora, jer to treba da bude zadatak Agencije i na odredbu clana 28. stav 4. da se zalba podnosi Ministarstvu. Ovascenje Ministarstva u pogledu resavanja sukoba operatora je ostalo, a stav 4. u Predlogu Zakona je izbrisan.
        - GIPI ima primedbu na odredbu clana 17. stav 5. Nacrta Zakona prema kojoj Vlada daje saglasnost na Statut Agencije. Ova primedba ne moze da se prihvati, jer na Statut Republicke radiodifuzne agencije saglasnost daje Narodna Skupstina Srbije (clan 33. stav 3. Zakona o radiodifuziji), pa bi tako trebalo da bude i za Upravni odbor Agencije.

        2. Ovlascenja Agencije

        GIPI predlaze da se omoguci Agenciji da po clanu 96. do 99. Predloga Zakona izrice kazne. Ovaj predlog nije u skladu sa pravnim sistemom u Republici Srbiji, jer je izvrsena podela vlasti na: zakonoda-vnu, izvrsnu i sudsku, pa zbog toga ne moze da bude prihvacen.

        3. Sukob interesa / zarade

        Predloge GIPI-a u pogledu sukoba interesa zaposlenih u Agenciji i u pogledu obezbedenja zarada, treba prihvatiti. To je u skladu sa odredbom clana 36. Statuta Saveta Evrope (Sluzbeni list Srbije i Crne gore - Medunarodni ugovori, broj:2/2003), jer i kod zaposlenih u Agenciji postoji sukob interesa, sto u Predlogu Zakona nije zabranjeno. Prema Predlogu Zakona, pojedinci koji rade u Agenciji mogu da budu cak i javni telekomunikacioni operatori i dr.

        4. Transparentnost rada Agencije

        Predloge GIPI-a u pogledu transparentnosti rada, treba u potpunosti prihvatiti. Donosenje propisa u tri koraka i javno oglasa-vanje svih predloga propisa i odluka, obezbeduje kontrolu rada Agencije od strane javnosti. Informacije koje se sada dobijaju u vezi sa organizovanim kriminalom, ocigledan je dokaz da niko ne moze da bude nedodirljiv, pa bili to poznati i priznati pojedinci ili institucije, koje rade za te poje-dince.

        5. Licenciranje

        Predloge GIPI-a u pogledu licenci za davanje usluga treba prihvatiti. Ali to ne moze da se odnosi na izgradnju, posedovanje i eksploataciju javnih telekomunikacionih mreza, posto se po Zakonu o koncesijama, izgradnja, odrzavanje i eksploatacija telekomunikacija daje kao koncesija.

        Kao potvrda da navedeni predlog GIPI-a treba da se prihvati, pokazuje sledeca cinjenica: clanom 18. Zakona o preduzecima (Sluzbeni list SRJ, broj: 29/96...) bilo je predvideno da preduzece moze da pocne sa obav-ljanjem delatnosti kad nadlezni oragan donese resenje da su ispunjeni uslovi u pogledu tehnicke opremljenosti, zastite na radu i zastite i unapredenje zivotne sredine, kao i drugi propisani uslovi. Medutim, Izmenama i dopumnama Zakona o preduzecima (Sluzbeni list SRJ, broj: 36/2002), clan 18. je izmenjen i odredeno je da preduzece moze da obavlja delatnost u prostoru koji ispunjava uslove u pogledu tehnicke opremlje-nosti, zastite na radu i zastite i unapredenje zivotne sredine, kao i druge propisane uslove. Ispunjenost uslova utvrduje nadlezni organ u postupku redovnog inspekcijskog nadzora.
        Prema iznetom, neopravdano je da se sada umanjuju prava i oteza-vaju uslovi rada davaoca javnih telekomunikacionih usluga. Predlogom GIPI-a se povecava odgovornost davaoca usluga, Agencije i inspekcijskih organa, a odredba Zakona o telekomunikacijama se uskladuje sa Direktivama EU.

        6. Tarifiranje / Interkonekcija / Vodovi za pristup (slobodan prevod)

        GIPI je stavio odredene predloge za dopunu cl. 46, 47. i 48. Predloga (Nacrta) Zakona o povezivanju. Medutim, GIPI nije naveo da po clanu 4. stav 4. alineja (c) Direktiva 90/387 EU postoji obaveza opera-tora koji je dominantan na trzistu da ponudi interfejse (prikljucne tacke) za prikljucenje na mrezu drugih javnih operatora u skladu sa propisima o otvorenom pristupu mrezi (Open Network Provision - ONP). Prikljucenje na mrezu moze da se vrsi putem prikljucaka dostupnim svim korisnicima (opsti pristup) ili putem posebnih prikljucaka (poseban pristup).

        GIPI nije ukazao na obavezu operatora koji je dominantan na trzistu davanja vodova u zakup, da u skladu sa clanom 7. Direktive 92/44 EU, javno ponudi u zakup minimalnu kolicinu vodova sa jedinstvenim tehnickim karakteristikama.

        7. Numeracija

        Treba prihvatiti sugestije GIPI-a u vezi numeracije.

        8. Prelazne odredbe

        Misljenje Grupe strucnjaka Sindikata u vezi Komentara GIPI-a u Prelaznim odredbama, dato je na pocetku ovog materijala.

PRILOG: Prevod Komentara GIPI
Komentar GIPI na engleskom

GRUPA STRUCNJAKA SINDIKATA